Опет смо поверовали да је Џони Штулић објавио нови албум

Од тренутка објављивања вести о новом албуму до њеног демантовања прошло је неколико дана обележених добро познатом атмосфером која прати сваки импулс на путу од холандског градића, у којем Штулић живи од напуштања Југославије, до њених бивших република. И тако већ тридесет година.

Друштвене мреже и интернет странице дневних листова испунили су сентименти и наслови о „Дон Кихоту који је заувек напустио своје ветрењаче“. Припадници генерација чији је водећи песник био, поново су му, као и пре три деценије, на једном загребачком зиду, поручили „Џони, врати се!“, као да би тада све поново било у реду.

У једном од текстова посвећених новом издању, које то није, аутор истиче да песме „одишу пркосом који Џони никада није изгубио“. Неколико дана касније испоставило се да бивша Југославија није изгубила један од својих највећих поп-културних митова.

„Митови су ту не да би их неко рушио, него да би их одржавао. Митови су занимљиви од старе Грчке па до поп културе, па тако и мит о Џонију Штулићу. Неке ствари су биле праве, па није био мит у доба његове реалности, то јест постојања на југословенском тржишту, као онај када је пријавио највећи порез, ти рекорди концерата у Београду, један за другим. Па, прво двоструки, па троструки албум… За мит о Џонију Штулићу битна је његова неприсутност, повремена присутност. Не верујем да то намерно ради, али то добро иде све“, сматра публициста Бранко Росић.

Питање има ли нечег знаковитог у одлуци да албум подели без накнаде, на неколико дана заменила је друга: „Чита ли домаћу штампу? Пише ли или преводи? Постоји ли могућност да макар накратко сврати?

„Ово његово присуство, демантовање, неприсуство, грчки циклус, његове књиге, игра фудбал у некој холандској лиги, ко зна шта, све то доприноси оној рок митологији као на пример да је Џим Морисон жив и ради као келнер, мада сада има ко зна колико година“, додаје Росић.

Уз објашњење да је реч о злоупотреби, последњи се огласио Штулић. Није био изненађен што је још једном био у нашем фокусу. Нису га изненадиле ни критике. Оне су уосталом ту због једне ствари, приметио је – „само да нам је Хомера изигравати“.