Преминуо аустријски композитор Фридрих Церха

Рођен 1926. године у Бечу и познат широм света по компоновању трећег чина недовршене опере Албана Берга – Лулу, Фридрих Церха, композитор, извођач и диригент, већ са шест година је почео да свира виолину, а две године касније почео да ствара своја прва дела.

Церха је регрутован као Луфтвафенхелфер са 17 година и првобитно је служио у Ахау, недалеко од Беча. Током рата учествовао је у низу акција против фашистичког режима.

После семестра на Универзитету у Бечу, послат је у официрску школу у окупираној Данској. Док је био тамо, добио је известан број празних, али потписаних дозвола за кретање и дезертирао је. Међутим, након неког периода, био је приморан да се поново придружи војној јединици, током напредовања руских снага кроз Померанију. Дезертирао је по други пут и упутио се ка западу Аустрије, где је живео у планинама неколико месеци, да би избегао заробљавање од стране савезничких снага, све док није успео да се врати у Беч. 

Међу најистакнутијим композицијама његове плодне продукције је опера Бал, која је, према драми Бертолта Брехта и премијерно изведена на Салцбуршком фестивалу 1981. године, обележила међународни скок за бечког маестра. 

Позната су и његова музичка и драмска дела Spiegel и Netzwerk, настала за велике оркестре и стилски укорењена у Другој бечкој школи, којој су припадали композитори Берг, Веберн и Шенберг.

Од 1959. године предавао је на Универзитету за музику и сценске уметности у Бечу (Од 1976. до 1988. био је професор композиције и интерпретације савремене музике). Настављајући своју композиторску делатност до дубоке старости, Церха је наступао првенствено као аутор оркестарских и оперских дела.

Његова опера Див из Штајнфелда, коју је наручила Бечка државна опера, постављену у јуну 2002. године и веома топло примљену код публике. 

Велики део своје каријере посветио је истраживању музичких стилова и техника који су доминирали двадесетим веком попут серијализма, неокласицизма и дванаестонске технике.

Церха је такође био активан и као педагог, а међу његовим ученицима су данас тражени композитори попут Петра Котика, Георга Фридриха Хаса, Карлхајнца Есла, Џерлада Берија и других.

Током своје каријере награђиван је престижним наградама као што су Аустријска медаља части за уметност и науку, Златни лав Венецијанског бијенала, Државна награда Аустрије и музичка награда Ернст фон Сименс.