Преминуо астронаут Волтер Канингам који је летео Аполом 7

„Волт Канингем је био борбени пилот, физичар и предузетник – али, пре свега, био је истраживач. Летећи на 'Аполу 7', првом лансирању мисије Аполо са посадом, Волт и његови другови су ушли у историју, утирући пут Артемис генерацији коју данас припремамо“, рекао је администратор Насе, Бил Нелсон. „НАСА ће се увек сећати његовог доприноса свемирском програму наше нације и шаље наше саучешће породици Канингем.“

Волтер Канингем је рођен 16. марта 1932. у Крестону, Ајова. Године 1960. стекао је диплому из физике и магистрирао на Универзитету Калифорније у Лос Анђелесу. Потом је завршио докторат из физике и докторирао менаџмент на Харвардовој пословној школи 1974. године.

Придружио се морнарици 1951. године и служио је у активној служби у америчком маринском корпусу, повукао се у пензију са чином пуковника. У Кореји је извршио 54 мисије као ноћни борбени пилот. Затим је у РАНД Корпорацији радио као научник на поверљивим студијама одбране и проблемима у вези са Земљином магнетосфером.

У оквиру сарадње универзитета и Насе развио је магнетометар са три осе за соларну орбиталну опсерваторију ОСО 1. А 1963. , годину дана након подношења пријаве, примљен је међу будуће космонауте као трећи цивил међу астронаутима Америчке свемирске агенције, после Нила Армстронга и Елиота Сија.

Поред практичне и теоријске летачке обуке, бавио се решавањем пројектних проблема бродова „Џемини“ и „Аполо“.

Канингем је одређен за пилота лунарног модула за једанаестодневни лет „Апола 7“, који је лансиран 11. октобра 1968. и био је прва свемирска летелица из програма Аполо са људском посадом.

Са Валтером Широм и Доном Ф. Ајзлијем, тестирао је маневре неопходне за пристајање и сусрет у лунарној орбити користећи трећи степен њихове ракете-носача „Сатурн ИБ“. Посада је успешно завршила осам тестова, палила мотор сервисног модула, измерила тачност перформанси свих система свемирских летелица и обезбедила први телевизијски пренос уживо активности посаде на свемирском броду.

Повукао из Насе 1971. и наставио да води више техничких и финансијских организација. Био је на вишим руководећим позицијама у неколико корпорација. Такође је био дугогодишњи инвеститор и предузетник, организујући мала предузећа и приватне инвестиционе фирме.

Међу бројним признањима Канингем је носилац Насине медаље за изузетни допринос и за изузетну службу. Примљен је у Кућу славних астронаута, Међународну свемирску кућу славних, Кућу славних авијације Ајове, Кућу славних Музеја ваздухопловства и свемира Сан Дијега и Кућу славних у Хјустону. Канингем и посада Апола 7 такође су заслужили Еми у облику Специјалне награде Националне академије за телевизијску уметност и науку.