У години за нама свет моде је остао без пет великана

Нино Черути

Пионир италијанске моде Нино Черути био је кључна фигура у међународној модној индустрији, поштован и познат по својој елеганцији и љубазности. Преминуо је 15. јануара услед компликација после операције, у 92. години.

Нино Черути је дошао на чело породичне фирме за производњу вуне, коју је основао његов деда 1881. године, после преране очеве смрти. Ослањајући се на искуство у производњи одличних тканина Черути се касних педесетих упустио у производњу одеће.

Његова прва мушка колекција „Хитман“, приказана је 1957. године и сматрана је револуцијом у мушкој моди тог времена. Сматра се да је идеја спортске елеганције потекла од њега. „Черути“ линија мушке одеће покренута је 1967. године, а први бутик отворен је исте године у Паризу, где је преселио седиште компаније како би био ближе међународној модној престоници.

Познати Ђорђо Армани је био студент код Нина Черутија и тврдио је да је уз њега истанчао укус за финоћу одеће, и схватио важност свеобухватне визије, као дизајнера и предузетника. „Господин Нино је био проницљив посматрач, имао је праву радозналост и способност да се усуди и уђе у подухвате“, рекао је Армани.

Године 1978. кућа „Черути“ је ушла и у свет финих мириса, а у осамдесетим започиње сарадњу са светом филма. Од филма Бони и Клајд, Згодне жене, до Ниских страсти, бренд „Черути“ је дизајнирао одећу за бројне глумце, међу којима и за Мајкла Дагласа, Џека Николсона, Тома Хенкса, Бруса Вилиса, Шерон Стоун, Џулију Робертс, Роберта Редфорда, Харисона Форда, Ала Пачина и Жана Пола Белмонда.

„Черути“ је 1994. године био званични дизајнер Скудерије Ферари.

Манфред Тјери Муглер

Француски модни дизајнер, Манфред Тјери Муглер, креативни директор и креативни саветник модне куће „Муглер“, преминуо је 24. јануара 2022. у 74. години.

Седамдесетих година, на почетку каријере, Муглер је дизајнирао препознатљив и упечатљив изглед Грејс Џонс, Дејвида Боуија и Дајане Рос. Деведесетих ради одевне комбинације за музички спот Џорџа Мајкла Ту фанки, а хаљина Деми Мур из филма Непристојна понуда из 1993. године, која је добила епитет „најпознатије хаљине деведесетих“, такође је његова креација.

Двехиљадитих Муглеров винтиџ дизајн је доживео значајан препород међу славним личностима, укључујући Лејди Гагу, која носи његов модел у музичком споту за песму Телефон, и Карди Би, која је постала његова блиска пријатељица и врло често је носила његове винтиџ креације како на црвеном тепиху, тако и у музичким спотовима.

Такође је дизајнирао костиме за Бијонсе и њену светску турнеју и тако је његов бренд постао један од најпожељнијих луксузних брендова за потрошаче генерације Зет, према истраживању Тинејџ Вога.

Године 2019. направио је једнократни дизајн за Ким Кардашијан који ће носити на Мет Гала догађају. Исте године Музеј лепих уметности у Монтреалу (ММФА) припремио је изложбу „Thierry Mugler: Couturissime” посвећену њему.

Иси Мијаке

Легендарни јапански дизајнер Иси Мијаке (Issey Miyake) преминуо је 5. августа 2022. године, у 85. години. Имао је седам година када су Американци бацили атомску бомбу на Хирошиму, његов родни град.

Студирао је графички дизајн на Универзитету у Токију, а по завршетку студија одлази у Париз и почиње да ради за Гаја Лароша и Ибера де Живаншија. После тога се враћа у Токио и 1970. оснива сопствену компанију.

Своју причу у свету моде почиње почетком осамдесетих када се представља на европским модним пистама. Познат по иновативним стиловима и парфемима са његовим потписом, Мијаке је изградио светски модни бренд, који је волео и чувени лидер компаније „Епл“ Сив Џобс. Управо он је дизајнирао Џобсове црне ролке које су постале његов заштитни знак.

Мијаке је 2004. године свој дизајнерски студио преименовао у лабораторију у жељи да потпуно преобрази начин на који доживљавамо моду, а своје креације је са модне писте преселио у галерије.

Волео је да комбинује „неспојиве“ материјале, па су на његовим комадима једнако заступљени најлон и силикон, као и традиционални кинески папир за кишобране.

Ренато Балестра

Крајем године, 27. новембра, преминуо је Ренато Балестра, доајен италијанске моде у свом дому у Риму у 99. години.

Рођен у Трсту, Ренато Балестра је одрастао уроњен у средњоевропско културно окружење. У породици архитеката и инжењера истицао се својим уметничким духом, а у слободно време занимао се за сликарство, музику и сценографију.

Његова каријера у моди почела је готово случајно, када су пријатељи послали једну од његових скица у Италијански модни центар (Centro Italiano della Moda). Позван је да учествује на ревији високе моде, а до 1953. постигао је толики успех да је прекинуо студије и завршио шегртовање у атељеу Јоле Венецијани.

Сматран „модним сликаром“, Балестра је искористио свој уметнички дух да створи синергију са италијанском високом модом, коју је дубоко трансформисао током деценија.

До седамдесетих, био је познат по свом потпису „Слика за вез“, заснованом на оригиналној употреби материјала и стварном сликању на тканинама било које врсте. Његово презиме такође је повезано са посебном бојом – Балестра плавом.

Због страсти према филмској и позоришној уметности почео је да креира одећу за Аву Гарднер у филмовима Босонога контеса и Сунце се поново рађа, Ђину Лолобриђиду у Најлепшој жени на свету, Софију Лорен у остварењу Срећа је бити жена, Кендис Берген у Авантуристима...

Креирао је костиме и за Росинијеву оперу Пепељуга, која је гостовала и на сцени Народног позоришта у Београду 1998. године.

У Свечаној сали Скупштине Града Београда 2013. године организовао је ревију за помоћ деци без родитељског старања и приказао најновију колекцију којом је такође затворио Недељу високе моде у Риму.

Његово име постало је један од синонима за модну индустрију, а добитник је свих међународних признања у свету моде.

Вивијен Вествуд

Вивијен Вествуд, модна дизајнерка, политичка активисткиња и феминисткиња, волела је да шокира јавност и сама је тврдила да свака њена колекција носи одређену поруку и да прича одређену причу, са одређеним циљем. Преминула је 29. децембра у 82. години у свом дому у Лондону.

После каријере наставнице ликовног у основној школи, Вивијен Вествуд заједно са Малкомом Меклареном, својим тадашњим супругом, 1971. године отвара бутик „Let it Rock”, који је касније мењао имена у „Sex”, „Too Fast To Live Too Young To Die”, „Seditionaries”, а сад се зове „World Ends”.

У првој половини седамдесетих када је Мекларен постао менаџер панк бенда „Секс пистолси“, његиву чланови носе моделе Вивијен Вествуд којима је промовисали нови модни правац инспирисан бајкерима, проституткама и фетишизмом, који је подразумевао ношење псећих огрлића, мноштво ланаца, зихернадли, делова војничких униформи, рајсфершлуса, разреза.

Своју прву колекцију „Пирати“ представила је у Лондону, а две године касније се појавила и на Недељи моде у Паризу, као прва британска дизајнерка, после Мери Квант, која је добила прилику да се појави на том догађају. Почетком деведесетих, више се окреће високој моди.

Вивијен Вествуд је у својој колекцији „Портрет“ стандардизовала модел ципела које имају штикле високе 22,86 центиметара и платформу од 10,16. Њене индиго чизме из колекције "Westwood's Anglomania" изложене су у Музеју Викторија и Алберт.

Иако је одликована једним од највиших британских признања, она је велики део каријере провела борећи се против естаблишмента. Позната је и по својој храбрости и отворености да гласно каже шта мисли.