Масимо Савић – уметник илузионист који је знао где најлепша музика спава

Уз њега је само поглед био довољан да се дозна све, знао је тајну вештину да буде друкчији од свих, био је уметник илузионист и непогрешиво знао где најлепша музика спава.

"Рат је на мене оставио дубок утисак. Научио ме је да не дајем повјерење тек тако и да чувам свој мали круг великих људи, то су они што ми стану у загрљај: кћерка, жена и пас", рекао је у једном интервјуу Масимо Савић који је преминуо данас у 61. години.

Чини се да је баш у тај мали круг, својом тајном вјештином, успео да смести милионе оних које је песмом грлио...

И чинило се да нема тога што би нама стало на пут, јер из једног погледа смо дознали све. Певао је да је довољан само поглед, а ми се питамо зар више нема нас?

Знам, није ово вријеме суза, ово је задња ноћ, сунце се поново рађа, али одлази та симфонија, остаје траг и пригушена мелодија...

Био је умјетник илузионист и непогрешиво знао гдје најљепша музика спава.

Испод неког другог неба сада је странац у ноћи. И сад питај Бога 'ко зна гдје је побјегла душа твоја...

Ми путујемо и кад стојимо и у пролазу смо сви, сваком се вријеме исто троши. И баш зато не знам кад и не знам гдје, ићи ћемо истом страном улице...

Ништа више није исто, али пјеват ћу док сузе ме не заболе и то све за једном капи чистога живота.

И зато мирно плови, сретан ти пут, јер заувијек ћеш бити ту...