Пријатељи и сарадници о Бати Ковачу: Музиком је отварао душу и себи и нама

Композитор Корнелије Бата Ковач преминуо је у 81. години. „Истекло му је време“ и „пре одласка у вечити мрак добио је златни дан сунцем окупан“ баш као у песми коју је створио. Била је химна толиких љубави.

Све што је компоновао било је више од песме, више од хита. Присвајали смо их, постале су део нашег емотивног пртљага као што је Корнелије био наш Бата.

„Југославија, Србија како год. Изгубила је једног од највећих. Од двојице, тројице људи тог габарита, те снаге, те енергије, тог талента, те потребе да отвара душу и своју и други да је отварају. Ја кад год сам певала Бату Ковача, то је било отварање мене изнутра“, каже Бисера Велетанлић.

Рођен је 1942. године у Нишу. Одрастао је у музичкој породици. Прву композицију Пусти тротоари компоновао је са 14 година, а први наступ имао је у суботичкој гимназији.

Био је члан легедарног састава „Индекси“. Доласком у Београд 1968. основао је чувену „Корни групу“.

Већ следеће године имали су прве хитове, концерте, а онда су настале и чувене Соната, Етида, Једна жена, Трла баба лан, песме које су сви певушили, а музички критичари уважавали. Песмом Моја генерација наступају на „Песми Евровизије“ 1974. године.

„Памтићемо га по музичком револуционарству, експериментисању, посвећености, ентузијазму који је имао док је креирао и стварао музику. Он је имао храбрости да експериментише са музичким жанровима од уметничке до па чак и фолк музике. Највећи траг је оставио у поп и забавној музици“, Владимир Граић, ПГП РТС.

Није стварао само песме, стварао је и певаче. У његовим мелодијама пронашао се један од симбола југословенске музичке сцене – Здравко Чолић.

„Изгледало је као да ћеш заувек бити ту. Хвала ти за музику, за дела која си стварао, за речи пажње и љубави које си имао за све нас. Обележио си наше животе. Хвала ти за све!“, написао је Чолић у опроштајној поруци на Инстаграму уз заједничку фотографију. 

Корнелије Ковач сарађивао је са највећим именима рок и поп сцене Југославије – Душаном Прелевићем, Даворином Поповићем, Слађаном Милошевић, Оливером Катарином, Микијем Јевремовићем, Лепом Бреном...

„Ја више ценим од тога што сам урадио све оно што је успело да у целој бившој Југославији буде познато да ти народи у свакој од тих република певају и Певам дању, певам ноћу Бранка Радичевића, Змаја Јову Јовановића, Ракића, Дучића то ми је битно...“, говорио је Корнелије Ковач.

Писао је и музику за филмове, ТВ серије и забавне емисије. Историју југословенске и српске музике, он је креирао и мењао. И када се чују највећи хитови које сви волимо и певамо, на готово сваком стоји његов потпис.