Кубанка која је утрла пут принцезама из народа

Соња и Мете Марит од Норвешке, Силвија од Шведске, Максима од Холандије, Мери од Данске, Кејт Мидлтон, Меган Маркл... Данас је дуг списак краљица, будућих краљица и принцеза које су потекле из обичног народа. Тих осамдесетих година прошлог века то баш и није био случај. Најпознатија од свих била је холивудска дива Грејс Кели, за коју се тешко може рећи да је била непозната, када се педесетих година удала за принца Ренијеа Трећег од Монака.

Када су за животне сапутнице изабрали жене без „плаве крви“, и норвешки краљ Харалд и шведски краљ Карл Густав суочили су се са лавином противљења, предрасуда и осуда, али је љубав на крају победила. Ипак, примери краљице Соње и краљице Силвије представљали су много више изузетак него ново правило у круговима европске аристократије.

Крајем седамдесетих година прошлог века, витки плавооки Анри, велики војвода од Луксембурга, тада наследник престола мале европске државе, у аристократским круговима важио је за једног од пожељнијих нежења. Био је спортски тип, играо је тенис, пливао, јахао.... Шушкало се увелико о могућем и пожељном браку са лепом Каролином од Монака, најстаријом ћерком Грејс и Ренијеа.

Али, судбина није тако хтела, а на велику жалост многих бледуњавих племићких кћери, војводи је за око запела њихова сушта супротност – темпераментна Кубанка, нижег стаса, тамних очију и искричавог погледа, коју је упознао током студија у Швајцарској.

Марија Тереза Местре и Батиста рођена је у Хавани 1956. у богатој буржоаској породици шпанског порекла, која се већ три године касније преселила у САД, јер јој је током кубанске револуције имовина у тој земљи конфискована.

Марија Тереза је одрасла у Њујорку и у Швајцарској, а студирала у Женеви, где јој се, осим стицања дипломе десила и – љубав. Упознала је луксембуршког престолонаследника и заљубила се, иако је касније признала да никада није веровала да би тако нешто могло да јој се догоди.

Њена почетна неверица да би брак са племићем могао да успе није била једина препрека њиховој вези. Анријеви родитељи конзервативних схватања били су изричито против, поготово мајка, белгијска принцеза Жозефина Шарлота.

Када је Анри запретио да је спреман да се због љубави одрекне и круне, помоћи није било. Родитељи су пристали и објављене су заруке, иако Луксембуржани нису имали појма да престолонаследник има девојку.

Венчање је обављено 14. фебруара 1981, на Дан заљубљених, датум који је за младенце одувек имао посебно значење. Упркос хладним односима младе и свекрве, који су потрајали све до смрти велике војвоткиње, Марија Тереза је на венчању носила њену тијару, са дијамантима из Конга, која је припадала белгијској краљевској породици.

Кажу да је од кубанског лидера Фидела Кастра на поклон добила велики букет црвених ружа и шећерне трске.

Односи са свекрвом остали су напети до те мере да је 2000. године сазвала конференцију за новинаре на ту тему.

Ипак, лепу Кубанку су заволели и прихватили, како припадници краљевске породице, тако и становници војводства. Томе је допринела чињеница да је као особа изузетно шармантна и образована, али није одмогло ни то што потиче из богате породице и поврх свега што је, попут 97 одсто Луксембуржана – католикиња.

Анри и Марија Тереза су у срећном браку већ 41 годину и имају петоро деце – четири сина и једну ћерку, као и петоро унучади. Наследник круне је најстарији син Гијом који је ожењен и има двогодишњег синчића. Мали Шарл ће једнога дана наследити деду и оца и сести на трон Луксембурга.

Марија Тереза са великим симпатијама гледа на млађу генерацију „принцеза из народа“, које су потекле из грађанских породица, и има према њима заштитнички однос. Подсећа да су управо краљице Соња и Силвија и она утрле пут новом начину размишљања и допринеле превазилажењу вековних предрасуда.