Преминуо Предраг Вранешевић, оснивач Лабораторије звука

Предраг је са братом Младеном основао групу Лабораторија звука. Био је један од најкреативнијих музичара модерне сцене Новог Сада која је настала седамдесетих година.

Рођен је у Новом Саду, у мају 1946. године. Прво појављивање у јавности било је са групом The Best Nothing.

Лабораторија звука је објавила албуме „Тело” (1980), „Дубоко у теби” (1982), „Невиност” (1986) и „Нема ниђе те љепоте” (1996).

Пеђа и Младен Вранешевић сарађивали су са некима од најсмелијих редитеља са наших простора Карпом Аћимовићем Годином и Желимиром Жилником, као и са Драганом Кресојом.

Радили су музику за успешне и награђиване филмове „Сплав Медузе”, „Октоберфест”, „Још овај пут”, „Пун месец над Београдом”, „Оригинал фалсификата”, „Крај рата”, као и „Artificial Paradise / Уметни рај”, који је последњи филм из Југославије приказан на Канском фестивалу.

Публика такође памти њихову музику за популарне телевизијске серије „Полетарац”, „Форе и фазони”, „Варошарије”, „Приче из Непричаве”.

Пеђа Вранешевић је са Жилником био коаутор „Гастарбајтер опере” у новосадском Српском народном позоришту која је са великим успехом извођена више сезона.

Самостално и са братом, Вранешевић је писао музику за позориште, сарађујући између осталих редитеља и са Дејаном Мијачем, Димитријем Ђурковићем, Видом Огњеновић, Паолом Мађелијем и Душком Јовановићем, у представама „Смрт трговачког путника”, „Олуја”, „Преноћиште”, „Обешењак” и другим.

Представе с музиком Вранешевића извођене су у Народном позоришту у Београду и Сарајеву, Београдском драмском, Позоришту „Душко Радовић” и свим већим театрима са простора Југославије.

Велику пажњу публике и медија браћа Вранешевић изазвала су 1984. у Лондону, наступајући пет вечери за редом у престижном Институту савремене уметности са музичко-текстуално-визуелним перформансом „Узјахати коња светог Марка”.

За уметнички рад и допринос Вранешевићи су награђени „Бронзаним змајем” у Кракову, док су и Пеђа и Младен засебно добили златне медаље и награде за животно дело на Фестивалу документарног и кратког играног филма у Београду.

Вранешевић остаје упамћен као једна од најкреативнијих личности модерне новосадске културне сцене, која се формирала током шездесетих и седамдесетих, инспирисана подједнако популарном музиком свог доба и авангардном уметношћу. Његов велики опус обухвата иновативну рок, филмску и позоришну музику, као и сценска дела.

Његова богата каријера такође обухвата и концептуалну уметност, везану за новосадску Трибину младих, где је почетком седамдесетих заједно са Мирославом Мандићем био уредник филмског програма. Одатле је дошло надахнуће за концептуалан приступ у раду Лабораторије..., која је представљала духовито и неконвенционално освежење у југословенској поп музици.

Пеђа Вранешевић је 1972. дипломирао на Архитектонском факултету у Београду. До 1981. радио је у новосадском „Урбису” (један од најзначајнијих стручних подухвата било му је урбанистичко и просторно решење Новог насеља). Затим прелази у слободне уметнике, а 1990. запослио се као музички уредник у Радио-телевизији Нови Сад.

Био је донедавно музички активан, правећи нову музику из личног задовољства и објављивао је на Јутјубу. Kао што је рекао у једном интервјуу: „Заступам тезу да је човеков живот по себи трагедија – главни јунак увек умире на крају”.