Милан Лане Гутовић: Смех као озбиљно занимање

У комедији фалсификата нема: или ће се публика смејати, или неће, ту лажи и преваре нема, говорио је један од највећих српских глумаца кога су колеге и публика сматрали доброћудним намћором.

Пријатељ Ирфан Менсур присетио се за Око магазин како је са Ланетом плакао, али од смеха. И ћутао. Али од туге

„Ко сам ја? Ја се зовем Лане, а познат сам по томе што моје име на хебрејском не значи ама баш ништа“, овим речима се глумац Милан Гутовић обраћао публици у време кад стенд ап комедија као институт још формално није стигла у позориште.

Одлучио је да оде са сцене као да његово име не значи ама баш ништа. Без опроштајних говора, комеморација, Алеје великана. Према сопственој жељи, један од највећих српских глумаца биће сахрањен у суботу у присуству породице, поред својих родитеља на гробљу у Кумодражу. Том догађају не желим да присуствујем, тако је Гутовић својевремено говорио о својој сахрани и смрти.

А ко је заправо био Лане Гутовић? И Пустолов и Срећко Шојић и Драгослав из Отворених врата. и Камиј Сандебиз из Бубе у уху и Огњен Лепшановић из Метле без дршке и Филип Трнавац из Путујућег позоришта Шопаловић, а потом и Василије у истом комаду.

Супериорно је ушао у легенду

Рођен је непосредно по завршетку Другог светског рата – 1946. године у Умци код Београда.

Глумац Ирфан Менсур каже да је Лане Гутовић целу каријеру направио на томе што је био супериоран, у односу на позориште, камеру и текстове које је изговарао.

„С правом, јер је био бескрајно духовит и паметан. Имао је једну врсту сарказма коју ретко ко има. А тај сарказам је прелазио на публику и тако је Лане постао легенда“, каже Менсур. 

Академију је завршио 1967. године у чувеној класи Бојана Ступице. Као једна од Бојанових беба у Југословенско драмско позориште (ЈДП) стигао је као Камиј из представе Буба у уху, која не само што је култна, већ и најдуговечнија представа у Србији.

Кад би васкрсли некадашњи цензори, овде би се науживали сецкајући представу, тако да од ње не би остало ништа, овако је у мају 1990. године Радио ТВ ревија извештавла са премијере Кабареа Милана Ланета Гутовића у ЈДП-у на сцени која носи име по Ланетовом професору Бојану Ступици.

На сцени је знао да каже како ће се потрудити да се публика не осећа као код куће.

„Јер, да сте тако хтели, ви бисте остали код куће. Друго, ако некој дами у току представе буде позлило, само јој раскопчајте блузицу, прслучић и хаљиницу са стране. Онда позовите мене, ја ћу некако да се снађем. Нема кукања да немате на шта да седнете. Ви имате на шта да седнете, само немате то на шта да спустите. Места има само што су попуњена“, поручивао је Гутовић са сцене.

Деведесетих година Гутовићев Кабаре летео је с континета на континент. Од Европе до Америке и Африке.

Шојић, од епизодне улоге до феномена

Широј публици најпознатији је био по телевизијским улогама. Био је глумац који је од епизодне улоге успео да направи фенонем. Споредна улога Срећка Шојића у филму Лаф у срцу из 1981. године током ових 40 година прерасла је, прво у једну од главних улога у филму Тесна кожа, која се снимала у наставцима и пунила биоскопе из осамдесетих година. Одатле потиче и чувена реплика „Лепа Брена за четири особе“, кад Срећко Шојић о трошку предузећа поручује Миле воли диско.

Почетком овог века у серији Бела лађа, креирао је не само улогу, већ и феномен Срећка Шојића.

Редитељ Михајло Вукобратовић каже да је Лане Гутовић успео да гледаоци заволе лик који нема ниједну позитивну особину.

„Шојић је од почетка до краја апсолутно негативан. Таленат Ланета Гутовића је био у томе да тај негативни лик прилепи за гледаоце. И то јесте велики глумачки таленат, јер преокренути наглавачке кожу, ма колико била тесна, је врло компликовано“, сматра Вукобратовић.

Глумац Александар Дунић, који у серији Бела лађа глуми батлера Ћирка сматра да је улога Срећка Шојића била докторат из глуме Милана Гутовића.

„Немогуће је замислити да Срећка Шојића игра неко други“, тврди Дунић.

Сценариста Синиша Павић истиче да је Лане Гутовић улогом Срећка Шојића постао део милионског гледалишта.

„Публика га је заволела, он је постао њихов, ушао је у њихове животе“, наводи Павић.

Та улога је пријањала уз њега, као да облачи сопствени капут, додаје Александар Дунић.

Михајло Вукобратовић каже да је улога Шојића само деловала лако, али да је иза тога стајало много напорног рада.

А на питање која је то реченица Срећка Шојића, коју је Ћирко запамтио, глумац Александар Дунић одговара: „Систем је од Пантића, малог ситног губитника направио великог криминалца“.

Нема ружних жена, има мало ракије

Није ми јасно како је дошло до тога да хумор буде проглашен неким лакшим жанром, јер ја, напротив, мислим да је он најтежи жанр, говорио је Гутовић.

„У комедији фалсификата нема. Или ће се публика смејати, или неће, ту лажи и преваре нема“, рекао је у једном од својих интервјуа.

Глумац Ирфан Менсур каже да је са Ланетом најчешће плакао. Али од смеха.

„Њему кад је нешто било много смешно, он се није смејао, њему су сузе текле“, присећа се.

Гутовић је говорио и како је био грађен за улогу љубавбника, али ми је она од почетка била идиотска. Не знам зашто, али мени у комаду Ромео и Јулија, Ромео делује као кретен, говорио је.

„Заљубљеност је медицина прогласила за депресивно стање, што подразумева да на сцени играте једног депресивног човека који је спреман да чини ненормалне поступке зарад те љубави. Зато сам ја гледао да тај фах који ми је намењен, обиђем и не уђем у тај клише“, овим речима је Лане Гутовић обаснио како се обрео у комедији.

Тако су се препричавале и његове шале на рачун жена. На пример, онај о келнерици, која је: „Ружна, бицикл на њу да не наслониш“.

„Шта ти треба да радиш? Поручиш одма две дупле љуте ракије и попијеш на екс. Прво да из главе избришеш све оне лепотице са којима си некад имао посла. А онда поручиш још једну ракију, коју не пије на екс, већ лагано и приступиш пролепшавању келнерице. Јер, ракија то је невероватно козметичко средство. Нема тог лифтинга који ће тако да улепша жену као ракија. Наравученије је да нема ружних жена, има мало ракије“, говорио је у својим представама.

Глумац Ирфан Менсур присетио се како су једном у Москви у великом лифту били заједно са комплетном женском кошаркашком репрезентацијом СССР-а. Биле су толико високе да су им двојица југословенских глумаца била до појаса. Менсур је Ланета упозорио да се уздржи од несланих шала. Гутовић је свих седам спратова док се лифт спуштао на доле, поштовао договор. Тек када су кошаркашице изашле из лифта и биле на безбедној удаљености, Менсур је приметуо да Гутовићу иду сузе. Од смеха.

Због хумора на рачун жена добијао је и тужбе. Без обзира на то, скрупуле и наметнуте норме нису поставе ограду ни његовом бритком језику ни његовој сатири.

Сарадња с Ланетом тежа и од Голог отока

„Ја сам као држава. Разлика је само у величини апарата. Државни апарат је већи“, говорио је Гутовић.

Шта ће младима будућност кад су сада у најбољим годинама, поручивао је. Не познајем младе глумце, најмлађи кога знам је Власта Велисављевић, рекао је једном приликом Лане Гутовиц. А једном другом приликом глумац Власта Велисављевић је одговарајући на питање новинарке Тање Петернек каква је била сарадња са Ланетом одговорио са: „Аууух“. Велисављевић је, иначе, био и на Голом отоку, а тај период описивао је речима: „Шта је то три године? Лето, зима, лето, зима, лето зима. и готово“.

Касније је у емисији ТВ лица, као сав нормалан свет Милан Гутовић одговарао на питање новинарке Тање Петернек Алексић зашто је сарадња с њим тежа него боравак на Голом отоку.

„Власта је патио од вишка импровизације. Кад смо радили Кабаре, који је форма која не трпи импровизацију и где један промашај вуче низ промашаја за собом. Зато не сме да буде промашаја. Власта је покупавао да импровизује, е онда сам их ја малтретирао. Нису навикли на мене таквог, то им је било чудно“, одговорио је тада Гутовић.

По карактеру је, кажу, био прек. За неке људе сам страшно једноставан, за неке једноставно страшан, говорио је. „Понашам се онако како неким људима одговара и прија им моје друштво, а некима се моје понашање чини довољно добим за избегавање“, овим речима је одговарао на питање новинара о свом карактеру.

„За мене је био једноставно лак. Јасно је следио текст и додавао импровизацију као трешње и шлаг на торту“, каже редитељ Михајло Вукобратовић.

Редитељ Божидар Ђуровић каже да је свака представа, сваки сусрет с њим био посебан.

О породичним трагедијама је ћутао. Ирфан Менсур каже да су му једном приликом у Љубљани јавили лошу вест о једној породичној трагедији и да је он исте вечери возом кренуо за Београд. Пре него што је пошао показао је прстом на Менсура. Желео је да крене с њим. Целу ноћ нису спавали, седели су у спаваћим колима и ћутали. Кад су стигли у Београд, Менсур га је питао да ли му нешто треба, али му је поставио још једно питање. Зашто си желео да ја пођем с тобом, питао је Менсур. Лане га је само погледао и рекао:

„Зато што умеш добро да ћутиш“.

Александар Дунић каже да је од Ланета Гутовића сазнао колико је живот леп.

Пустолов је последњи пут пустио мрак

„Он је умео да буде смртно озбиљан, али је славио живот. Научио сам од њега шта значи бити прави и искрен пријатељ, шта значи бити човек и волети некога до краја. Изнутра је био вро заплетен. Био је частан, поштен, храбар, није био слабић, био је спремам да се бори за идеју, да поднесе жртву за истуну. Много је у њему било оног нашег истинског, епског. Дубоко је био човек овог тла“, говорио је Дунић о Ланету.

Доброћудни намћор, како су га звали, Деценијама је избегавао новинаре, ретко давао интервјуе, а онда је последњих година проговорио. Не само о глуми, него и о друштву, политици.

„Када власт постане крхка постане као сида, све је вређа, осетљива је на све. То је претходило и пропасти комунизма. Почели су да укидају представе као да је удар у темељ државе то што ће глумци да одиграју неку предтсву. Сваки краљ који је убио дворску будалу зато штога је увредила је по неписаном правилу доживљавао крај његове владавине“, рекао је 2017. године у емисији Тако стоје ствари на РТС-у.

И хумором за децу бавио се без забушавања.

Па је тако као Пустолов поручивао: „Поздрав свима на северној и јужној полулопти. Јесте ли приметили да увек када уђем то учиним без забушавања?“.

Милан Лане Гутовић, као Пустолов, је у више од 400 епизода подмазивао Северни пол који шкрипи, проветравао кавез, вадио трње индијском поглавицим Бику Који Седи и пуштао мрак из пећине или бакалнице. И тај 25. август ове године био би обично вече.

Да пустолов последњи пут и заувек није пустио мрак.