Брајан Рашић: Нико не може да замени Чарлија Вотса

Уз Мика Џегера и Кита Ричардса, Чарли Вотс је последњих 58 година био стални део групе која је променила музику, поставила темеље рокенрола, постала један од најважнијих културолошких феномена 20. века.

После смрти Чарлија Вотса, према оцени многих, најбољег бубњара на свету, „Ролингстонси“ неће бити исти, што потврђује и лондонски фотограф Брајан Рашић, који и сам каже да је био на планети ове групе.

„Просто је невероватно. Током јучерашњег дана сам добијао изјаве саучешћа од људи широм планете преко друштвених медија, што је дирљиво јер постоје људи који воле мој рад и спајају ме са групом“, каже Рашић.

Вест о Вотсовој смрти многе је, како истичу, погодила као да им је отишао члан породице или пријатељ.

„Цео свет жали за једним дивним човеком. Он је, мислим, 1963. године почео да свира са Стонсима, а они постоје од 1962. Идуће године ће бити 60 година и Чарли неће бити присутан физички, али немогуће је без њега. Он је на свим албумима 'Ролингстонса' лупао бубњеве“, прича цењени фотограф.

Према његовим речима, иако је Вотс 2. јуна напунио 80 година, као да нико није био спреман за његов одлазак.

„Сви знамо те приче – кад на Земљи не буде ничега биће бубашвабе и Кит Ричардс. Мик Џегер је први имао проблема са срцем. Знало се да је, пре неколико година, Чарли имао рак на грлу и да је имао тешку операцију. Изгледа да се то вратило и да тело није издржало“, наводи Рашић.

Ко може да замени Чарлија? 

Када је објављено да Чарли неће ићи на турнеју планирану за септембар, најављено је да ће свирати други бубњар, Стив Џордан.

„Био сам шокиран. Ко да мења Чарлија? Не може нико да мења њега. Али је можда било – док се Чарли не врати. Сад тога више нема. Кит је увек говорио: Кад оде Мик, ја или Чарли, нема више 'Ролингстонса'“, објашњава лични фотограф ове групе.

Последњи албум „Ролингстонса“, који је недавно изашао, живи је албум са плаже Копакабана у Бразилу.

„То је био мој први посао са њима још 2006. године. Они су то сада издали. Кад помислим да имам насловну страну, не само плоче 'Ролингстонса', него свих могућих медија, то је невероватно“, поносно прича фотограф додајући да је први пут на концерту легендарног рок бенда био 25. септембра 1973. године.

„У почетку је била сарадња где сам одлазио на њихове прве наступе у Европи, врло брзо сам кренуо у Америку. Кад сам се организовао као британски грађанин ишао сам на прве концерте у Америку. Било је врло битно ухватити нови имиџ“, сећа се Рашић.

Џез, прва љубав Чарлија Вотса 

Прича се да у ствари није волео рокенрол већ да је желео да свира са великанима џеза.

„Имао је свој џез квинтет који сам ја гледао неколико пута (на наступима). То је била његова љубав. Џез је био оно што је рок музика постала после. Бити џез бубњар је нека врста економичности, унео је у рок музику неки свој систем“, објашњава Рашић.

Једна од ретких ситуација, како каже, у којој је чувени Џинџер Бејкер, бубњар групе „Крим“, био насмејан била је када му је Чарли уручивао једну награду.

„Џинџер је био Чарлијев идол и то је било дивно вече, а Чарли је увек био насмејан“, наводи Рашић додајући да је на представљању чланова на сваком концерту Вотс деловао као да се стиди.

Прослављени фотограф наглашава да је у питању крај једне ере „Ролингстонса“, али да новац уложен у групу много тога може да дефинише у будућности.