Полицији забрањено да претражи краљичине поседе у потрази за украденим артефактима

Бакингемска палата и Даунинг стрит 10 одбили су да кажу зашто је 2017. године такво изузеће били неопходно направити и спречити полицију да претражи поседе попут Балморала и Сендрингема.

Краљичин портпарол одбацио је било какве инсинуације да се украдени или опљачкани предмети налазе на приватним поседима британског монарха.

Министарство за културу, медије и спорт, које је краљици дало специјално изузеће у овом случају, одбило је да каже да ли је одлука донета на предлог краљичиних саветника или министара.

Осим тога, министарство држи у тајности имејлове који би могли да открију зашто је краљици дат имунитет од овог закона, наводи Гардијан.

Краљичин пристанак

Документи до којих је тај лист дошао на име закона о слободи информација, међутим, сугеришу да је министарство пажљивим речима у закону прикрило од јавности циљ изузећа.

Гардијан је дошао до документа у оквиру истраге о такозваном „краљичином пристанку“, опскурном парламентарном механизму који даје монарху детаљан увид у законе који треба да буду предложени, укључујући и оне који утичу на јавне функције, приватну имовину и личне интересе.

Британски лист је у фебруару објавио документе који показују како је краљица користила тај механизам да у тајности лобира код министара да промени нацрт закона. У једном случају, закон је измењен тако да прикрије „срамно“ приватно богатство од јавности, а на иницијативу њеног приватног адвоката.

Више од 60.000 људи је од тада потписало петицију позивајући да се предузме истрага у краљичину „забрињавајућу и недемократску могућност да утиче на власт иза затворених врата“.

Овде нема предмета које тражите

Последње откриће односи се на Закон и културној имовини (оружани сукоби) из 2017. године, којим покушава да се у будућим ратовима спречи уништење културне баштине – попут споменика, археолошких локалитета, уметничких дела и важних књига.

Одлука да се краљици омогући изузеће од закона је написана у писму из фебруара 2016. године упућеном Бакингемској палати од приватног секретара тадашњег министра културе Џона Витингдејла.

Писмо је у складу са протоколима механизма „краљичиног пристанка“, којим се захтева од министара да траже њено одобрење да би омогућили парламенту да настави са усвајањем закона који се тичу ње.

Секретар је објаснио да закон садржи „мере којима се установљавају нови начини уласка на приватне поседе и тиме утиче на интересе круне“.

Упркос томе што се закон најпре односи на очување и заштиту културне имовине у ратним зонама, делови њега могу да се односе и на украдене или опљачкане предмете који су били прокријумчарени или донесени из ратом захваћених земаља.

Законом је куповина или продаја таквих украдених или опљачканих артефаката учињена криминалним преступом, који може да буде кажњен са затворском казном од 7 година. Полиција је добила моћ да претражи посед уколико сумња да се он користи за чување или складиштење илегално набављених предмета.