Хитлер и Геринг - Љубав према животињама и ратни злочин не иду заједно

Недалеко од крематоријума нацистичког логора Бухенвалд поред Вајмара налазио се мали зоолошки врт с птицама, мајмунима и медведима. То је војницима који су били стационирани у Бухенвалду за време пауза требало да послужи за „разоноду и одвраћање мисли“, написао је 1938. године Карл Кох, командант концентрационог логора приликом отварања зоолошког врта који је био финансиран „добровољним прилозима“ заробљеника.

„Разбибрига и опуштање“ – то наравно није било намењено логорашима који су тај мали зоолошки врт изградили и одржавали, већ војницима СС-а и цивилима који су били задужени за функционисање логора. Истим тим чуварима који су знали понекад логораше да баце у кавез с медведима зато што је командант Кох уживао да гледа шта се у кавезу догађа. Људи и животиње с једне и, према нацистичкој идеологији, „људи ниже врсте“ с друге стране.

Јан Монхаупт, аутор књиге Животиње у националсоцијализму, између осталог је описао и улогу зоолошког врта поред Бухенвалда. Он на том примеру односа човека и животиње види и симболичан однос на вишем нивоу. „Животиње су нацистима служиле и као оличење лошег, али и доброг – већ по потреби. Ко жели да схвати контрадикторност и самовољу националсоцијалистичког режима, не би смео да заборави да анализира улогу животиња у том систему“, каже Монхаупт.

До сада су се научници мало бавили улогом животиња у тзв. Трећем Рајху. Донекле се страховало да би бављење животињама могло да умањи важност указивања на патње људи. Тај страх је, како је показало Монхауптово дело, био неоправдан.

Фасцинирани зверима

Један други разлог је тај што вучјаци заиста подсећају на своје претке вукове, које је Хитлер такође обожавао. Инсистирао је да га у ужем кругу зову „Волф“ (Вук), а и његови штабови у Другом светском рату су у много случаја у називу имали везе с вуковима (Волфшлухт - Вучји кланац, Волфшанце - Вучје утврђење).

Вук се редовно појављивао и у раним пропагандним иступима националсоцијалистичког режима. Хитлеров министар пропаганде Јозеф Гебелс је још 1928. године у претњама демократским политичарима Вајмарске републике користио симболику најпознатије немачке грабљиве животиње. „Упашћемо као вукови у стадо оваца!“ Пет година касније, нацисти су заиста „упали“ и поклали крхку немачку демократију.

Исте године, нацисти су донели и закон којим се забрањује убијање животиња без омамљивања. То што делује као брига за животиње, заправо је мера уперена против Јевреја који, према ритуалу, кољу животиње без омамљивања. „Појмови заштита животиња и геноцида за нацисте нису били супротстављени. У ствари, због заштите животиња, нацисти су сматрали да припадају моралној елити“, наводи Монхаупт у својој књизи.

Хитлерови пси, Герингови лавови

Познато је да су диктатори били фасцинирани егзотичним животињама. Оно што су за Хитлера били пси, то су за његовог заменика Херман Геринга, били лавови – симбол моћи и самопотврђивања. У периоду од 1933. до 1945. имао их је чак седам. Лавови су и у прошлости властодршцима служили као симбол, од римских царева, преко немачког средњовековног владара званог Хајнрих дер Леве, па да Ричарда лављег срца.

Међутим, мачке мањег формата нису добро пролазиле код нациста. С обзиром на то да су нацисти у свом расном лудилу све делили на „вредно“ и „невредно“, велике мачке попут лавова и тигрова спадале су у „живот који вреди сачувати“. Насупрот томе, кућне мачке биле су „невредне“. Нацистички писац Вил Феспер приликом помињања мачака користи придеве „подло, покварено, асоцијално“ и назива их „Јеврејима међу животињама“. И то је тужна традиција која потиче из Средњег века – мачке и Јевреје су тада оптуживали за сарадњу с ђаволом и за све зло, попут рецимо куге.

Тужна прича се везује уз писца јеврејског порекла Виктора Клемперера и његову супругу Еву који су, након што је 1941. Јеврејима било забрањено да држе животиње, морали да успавају свог мачка Мујела. Забрана држања животиња, како пише Монхаупт, био је даљи степен одузимања права европским Јеврејима. У исто време, 1941. године, започеле су и масовне депортације Јевреја у концентрационе логоре.

Добре свиње и свилене бубе

Позитивну улогу као „хранитељи немачког народа“ у националсоцијалистичком светоназору одиграле су свиње. Једна посебна организације бринула се за сакупљање остатака хране по домаћинствима чиме су се храниле свиње. То је рани пример рециклирања. Друга животиња која је имала „част“ да буде „важна за рат“ јесте свилена буба. Њих су масовно у школама узгајали ученици. Свила је као чврст материјал, отпоран на воду, али и на ватру, била употребљавана за израду падобрана.

Узгајање свилене бубе у школама је, како пише Монхаупт, имао за циљ да децу научи и „расној чистоћи“. Узгајање свилене бубе, наиме, подразумева и редовно „чишћење“, и одстрањивање болесних и слабијих јединки, чиме се читава популација одржава здравом. Исто то су нацисти примењивали – кроз програм еутаназије на болесне чланове друштва, али и на читаве етничке групе .