Увек насмејан упркос трауматичном детињству, Јуриј Гагарин – први човек у свемиру

Млади Јуриј, завршио је трговачку средњу школу у Саратову. Као тинејџер, био је сведок принудног слетања једног руског борбеног авиона у близини његове куће. Када му је касније указала шанса да се придружи летачком клубу, с нестрпљењем је кренуо на курс летења и имао први лет 1955. године.

По завршетку курса, уписао се у кадетску школу совјетског ратног ваздухопловства у Оренбургу, где је дипломирао 1957. године.

Више од 200 пилота ловачких снага Руске војске изабрани су за кандидате за космонауте. Такви пилоти сматрани су оптималним, јер су током тестова и проба били изложени силама убрзања и процесима избацивања, као и искуствима са стресним ситуацијама. Гагарин, тада 27-годишњи поручник, био је међу одабраним пилотима.

Гагаринова свемирска летелица Восток 1, лансирана је у девет сати и седам минута по московском времену 12. априла 1961. године. Обишла је Земљу за 108 минута.

Свемирска летелица је иначе била опремљена потребним залихама и резервама за десет дана у случају да „нешто не крене по плану“.

Гагарин је успео да поново уђе у Земљину атмосферу, успевајући да одржи свест, док је трпео силе и до осам пута јаче од силе гравитације током слетања.

Улице, ордење, слава... 

Восток 1 није имао моторе који би успорили његов поновни улазак и није могао сигурно да слети. Отприлике на висини од седам километара, Гагарин се катапултирао из свемирске летелице и падобраном спустио на Земљу.

Свемирски лет донео је Јурију светску славу. Одликован је Орденом Лењина и додељена су му звања као што су Херој Совјетског Савеза и Пилот космонаут Совјетског Савеза.

Гагаринов лет догодио се у доба када су се Сједињене Државе и Совјетски Савез такмичили за технолошку надмоћ у свемиру. Совјетски Савез је већ послао у свемир први вештачки сателит, Спутњик, у октобру 1957. године.

Широм Совјетског савеза, подигнути су споменици у његову част а и неке улице понеле су име Јурија Гагарина.

После историјског лета, Гагарин више никада није летео у свемир, већ је активно учествовао у обуци других космонаута а обилазио је и друге државе током организованих турнеја.

Гагарин је погинуо са још једним пилотом у паду двоседног млазног авиона, током рутинског тренинга 27. марта 1968. близу Москве.

Његов пепео је постављен у ниши у зиду Кремља, а 1968. године град Гжатск је преименован у Гагарин.

Део његовог свемирског брода изложен је у музеју РКК Енергија.

Посада Насиног Аполоа 11, који је на Месец слетео у јулу 1969. године, оставила је пригодни медаљон са Гагариновим именом. Такође су оставили медаље за друге астронауте који су изгубили живот у свемиру или током припрема за свемирске летове.