Пет година од када нас је напустио „највећи џентлмен рокенрола“

Влада Дивљан је, пет година касније, и даље са нама кроз безвремену музику коју је стварао, кроз наше сећање на његов добри дух, светоназоре и начин како се опходио према пријатељима, али и свим другим људима које је упознао, чиме је у потпуности заслужио епитет „највећег џентлмена рокенрола“, како га је био назвао пријатељ и сарадник Макс Јуричић.

Како другачије објаснити 4.000 распеваних људи у публици и толики број познатих музичара који су учествовали у београдском Центру „Сава“ на концерту посвећеном Влади, кључној ауторској личности култних „Идола“, под називом „Хајде сањај ме, сањај“, који је одржан на његов 60. рођендан 10. маја 2018. године. 

Или сјајне и дирљиве реакције из целог света на документарни филм Младена Матичевића Небеска тема, који је прошле године имао распродате премијере у Центру „Сава“ и Дворани „Лисински“ у Загребу, док је у београдском биоскопу Комбанк дворана играо свакодневно 112 дана. Пре неколико дана филм је имао премијеру у Њујорку.

Бар неколико пута сваког месеца се негде широм екс-ју региона одржавају различити догађаји посвећени Влади Дивљану. Општина Бечеј и Градско позориште Бечеј су установили пре две године награду „Влада Дивљан“, а београдска Установа културе Палилула од 26. новембра 2016. носи име Центар за културу „Влада Дивљан“.

Професор на Факултету музичке уметности у Београду Александар Шандоров са својим колегом пијанистом Немањом Николићем премијерно ће представити оригиналан спој музике Владе Дивљана и Сергеја Прокофјева, на Владин рођендан 10. маја у Коларчевој задужбини у Београду.

„Имам дуг према Влади да направим нешто што ће спојити композиције Прокофјева и његове ванвременске песме. На овом пројекту радим заједно са мојим некадашњим студентом, а сада изузетним пијанистом Немањом Николићем, који обожава и Владу и Прокофјева“, објашњава Шандоров.

Блиски пријатељ, сарадник на првом Дивљановом самосталном албуму „Тајни живот А.П. Шандорова“ (1988), затим члан пратећих бендова „Олд Старс“ и „Невладина организација“, Шандоров каже да је спој музике Дивљана и Прокофјева „идеја, што би се рекло, васпостављена пре 100 година“.

Дивљан и Шандоров су својевремено, пре него што су се упознали, присуствовали концерту чувене грузијске пијанисткиње Елисе Вирсаладзе, која је свирала Токату Прокофјева, што се обојици „јако свидело, а и цела сала је ‘одлепила' на ово извођење“. 

„Недуго након овог концерта Влада и ја смо се упознали, а део разговора је очекивано био посвећен изврсном концерту којем смо присуствовали. Лично гајим велику страст према музици Прокофјева, он ми је поред Моцарта омиљен композитор, као и Влади. Не говоре случајно да је Прокофјев Моцарт двадесетог века. Уз подршку Владе сам магистрирао на Трећем концерту за клавир и оркестар и тиме се прославио. Пуно сам наступао, са великим оркестрима и познатим диригентима. Тај Трећи концерт је веома важан за ову причу. Тако сам много касније током снимања филма Небеска тема, имајући све ово на уму, једну малу тему Прокофјева развио у Владину песму. Одмах сам схватио колико то добро звучи. Чим се завршило снимање филма пожелео сам да ову идеју подигнем на много виши ниво. Влада и ја смо иначе разговарали да би било занимљиво, да у неким каснијим годинама, своје музичке идеје представимо у Коларцу. Његова болест нас је спречила да то реализујемо“, каже Шандоров.