Тајно Черутијево богатство – изблиза

Вила која се налази изнад Торина, где су некада биле фабрике и Черутијева канцеларија, права је „Али Бабина пећина“ и по уметничким делима и по аутентичном античком намештају које је Черути сакупљао деценијама.

Никада се није женио и највећи део прихода је трошио на куповину уметничких слика и савршених примерака намештаја у италијанском рококо стилу.

Пре смрти, Черути је основао фондацију која је јединствени простор дала на управљање Музеју Кастело Риволи за савремену уметност.

Стручњаци Музеја су рестаурирали вилу пре него што је отворена за посетиоце.

Зидови салона су прекривени тамноцрвеним тапетама и огледалима у позлаћеним рамовима, а у простору који одише елегенцијом италијанских палата из 18. века, налазе се слике Реноара и других уметника са краја 19. и почетка 20. века.

За публику која посећује музеје, ово је сасвим нови доживљај. „Ни уметници, ни публика не могу више да поднесу једноставност ентеријера других музеја савремене уметности“, рекла је Каролина Кристов Бакарђијев, директорка Черутијеве виле.

Колекционарство као лична потреба 

Черутијев дом има око 1.000 експоната. Бакарђијева, која је у два наврата била уметнички директор „Документа“, фестивала савремене уметности, рекла је да „посматра Черутија као тип богатог колекционара који је желео да после његове смрти колекција може да постане јавни музеј, доступан сваком поклонику уметности“.

Черути је у вилу долазио за викенд да би ручао у башти са орхидејама. Једино је зими обедовао у трпезарији, коју красе слике Де Кирика, кога је нарочито волео. Жеља му је била да последње дане живота проведе у торњу виле окружен средњовековним сликама; ипак, умро је у торинској болници.

Мало је људи знало да Черути поседује уметничке слике из свих периода, ретке књиге, скупоцене тепихе, керамику, намештај...

„Колекционарство је била лична потреба Черутија“, каже Бакарђијева, и посебно истиче слику Доса Досија из 16. века на којој је приказан Свети Јероним.

Стручњаци су проценили да је међу најбољим сликама Черутијеве колекције – слика Јакопа Понторма из 1540, на којој је приказан непознати човек с рукавицама и књигом.

Рафиниран укус

Ентеријер Черутијеве виле је оно што стручњаци називају Ротшилдовим стилом, и у том амбијенту слике уметника 20. века делују помало необично.

Черутијев укус за слике уметника 20. века био је веома рафиниран. На зиду степеништа које води на други спрат, може се видети читава колекција слика Френсиса Бејкона.

Међу уметницима чије слике је куповао јесу и Амадео Модиљани, Паул Кле, Хуан Миро и Фернан Леже.

Зидови собе његове мајке, која је веома ретко долазила у вилу, прекривени су врхунским делима надреалиста, футуриста и експресиониста, која би, како је казала Бакарђијева, могла да красе најугледније музеје.