Влада Дивљан – "Небеска тема" за вечитог дечака

Владе Дивљана нема од 2015. Ове године напунио би 61 годину, а на његов рођендан, 10. маја, премијерно ће бити приказан документарни филм у коме говоре и певају његови пријатељи. "Небеска тема", редитеља Младена Матичевића.

За једне јединствен, генијалан, музичар и интелектуалац. За друге, стабилна особа без комплекса, за треће "господин рокер", лепи дечко Београда. Тако Владу Дивљана данас описују пријатељи и поштоваоци његове музике.

Младен Матичевић, редитељ филма "Небеска тема", каже да је избор да снима филм о Дивљану био логичан јер је он био један од највећих хероја његовог одрастања.

"Он је био човек који је потпуно променио мој начин размишљања. Кад су се Идоли појавили, они су били револуција, оно, Revolution in mind. Ми смо сви гледали те прве спотове Идола и ником од нас није било јасно шта се то дешава. То је био озбиљан и духовит концепт, али смо сви знали да је то нешто велико", каже Матичевић.

Дејан Ђуровић, чувени глас РТС-а, легендарни водитељ "Драгстора озбиљне музике", говори да је у своје време слушао Битлсе, па му музика Владе и другова, како је рекао, није била претерано блиска. Касније је и музику и човека боље упознао, када је, како се говорило, господин Дејан Ђуровић добио за зета господина Владу Дивљана.

"Кад ме је Дина са њим упознала, морао сам брзо да све то разумем, али ми је одмах био симпатичан, он је био господствен млад човек са доста памети, а башка што ми се свиђао начин на који је размишљао. Два моја унука, један има 20, а други 16 година, они су од њега попримили све лепе карактерне црте. Он је био необично духовит, писмен, усмен, све је то било складно", наводи Ђуровић.

Од Маљчика до Одбране

Иако је завршио геологију, као и његови родитељи, било је јасно да ће се бавити само музиком. Од првог бенда Фараони, који је име добио по медаљону са Тутанкамоном, који му је дала бака, преко Звука улице, до Дечака, потоњих Идола. До новог таласа.

На Идоле се, како је касније причао Влада Дивљан, слава сручила одједном. Говорио је да је то било време за "забадање прста у око".

"Бунили смо се против рокенрола који је ишао у погрешном смеру", прича музички критичар Војислав Пантић. "Није било примерено рећи – волим Пинк Флојд, Цепелин, него волим да се буним да бих открио нешто ново. Да би песма трајала минут и по и гађала сваког од нас право у среду."

Музички живот започео је на часовима гитаре у НУ "Браћа Стаменковић", данас Културном центру "Влада Дивљан". На улазу, фотографија Горанке Матић, тачније део фотографије Владе Дивљана са Александром Шандоровим, када су основали бенд.

Сећа се посебног момента у каријери Идола, албума Одбрана и последњи дани, који је изашао 1982. Са њима је припремала омот који је био, благо речено, необичан за то време. Сликала је детаљ тканине са иконе Светог Николе који се нашао на предњој страни омота. Албум је изашао у издању хрватског Југотона, први пут на ћирилици 1982. Идоли су инсистирали да фонт буде инспирисан Мирослављевим јеванђељем.

"У Србоштампи су се штампали каталози СКЦ-а, и сетила сам се да одемо тамо. А тамо смрди што на вињак, што на разну хемију, и ја кажем – треба нам то и то да напишемо. Момци нам сложе све, отпринта се, и изађе при Југотону. И то је било као бајаги провокација", присећа се Горанка Матић.

Плоча се дотиче православља, дотиче се Тита. Дивљан је говорио да су Идоли албумом бранили право на различитост, право на отклон од социјалистичког колективизма, право на рушење табуа и право на постављање питања.

"Први пут кад сам слушао Одбрану било ми је тешко у стомаку, поносно сам ставио плочу на грамофон и нисам могао да укапирам шта се десило. Како су од Девојко мала, отишли на нешто озбиљно и тешко. И слушао сам је шест месеци и заволео је", каже Војислав Пантић.

У избору часописа Џубокс, то је најбољи албум у прошлом веку на простору бивше Југославије. Али управо због свега наведеног, за разлику од Идола, који је продат у 100.000 примерака, Одбрана је продата у свега 30.000. Било је мање спотова него раније, а и они су ређе пуштани, причао је Влада Дивљан.

"То је плоча која је озбиљно мењала рокенрол код нас, која је била наш Sargeant Pepper, по свему. По технологији, како су момци од којих нису сви знали да свирају, знамо да су били прилично траљави са инструментима, сем Дивљана и Колара, и да су успели да одсвирају озбиљан албум", каже Војислав Пантић.

У последњем интервјуу за РТС, у емисији ТВ лица, рекао је да је Одбрана била круна каријере, али и крај бенда.

Идоли су снимили два студијска албума, један мини-ЛП, синглове, учествовали су у снимању чувене компилације Пакет аранжман. Под именом Идоли излази и музика за филм Шест дана јуна, коју многи сматрају првим соло албумом Владе Дивљана. После распада Идола рекао је – били смо добри пријатељи, после више нисмо били. И кренуо даље.

Од Аустралије до Љетног кина

Радио је музику за филмове – Црни бомбардер, Како је пропао рокенрол. Многима су у сећању остали Патуљци.

Пред почетак деведесетих са Гилетом прави нешто што ће генерација која је слушала Идоле и Оргазам радо пуштати својој деци. Рокенрол за децу.

Требало је да почну да раде и пројекат са колегама из Хрватске, али се деведесетих, као и све остало, и та идеја распала.

Младен Матичевић каже да је био једнако популаран и у Београду и у Загребу и у Сарајеву јер његов начин размишљања се није реферисао на нације и остало што је и унесрећило овај регион.

"Штавише, решио је, када је рат био неизбежан, да оде. И отишао је у Аустралију јер није желео да присуствује и ни на који начин учествује у нечему што је на неки начин осећао као дубоко противно свему у шта је веровао", каже Младен Матичевић.

Причао је како је за шест година у Аустралији све морао из почетка и како каријера успешног музичара није много значила у новој средини. Изучио је разне занате, па је постао и сомелијер. Ипак, касније је писао и музику за документарне филмове.

Други пут одлази из земље у Беч 24. марта 1999, непосредно пред почетак бомбардовања. Опет, мислио је, накратко. Тамо је живео до краја живота.

Писао је музику за филмове – Седам и по, Три палме за две битанге и рибицу, Чекај ме, ја сигурно не ћу доћи. Основао је бенд Невладина организација, а у последњем периоду најпознатија је била његова сарадња са Љетно кино биг бендом.

"Последњи пут сам гледао његов концерт, онај кишни у СКЦ-у са Љетним кином", каже Војислав Пантић. "Срећа да је телевизија снимала, да видимо колико је свежине било у њему до краја и колико је публика умела да испрати све то. Атмосфера је била сјајна, почне киша, а они свирају Док добује киша."

Концерти у част и сећање на Владу Дивљана 

Великан југословенске и српске рок музике Влада Дивљан преминуо је у 57. години.

"Наравно да је страшно било кад је нестао. Али и није нестао. Био сам на неким концертима, био у Центру 'Сава' кад је био омаж Влади. То је било невероватно, пуна сала његових пријатеља, сјајних уметника. То ме некако држи у неком лепом стању", каже Дејан Ђуровић.

Прошле године су 10. маја пријатељи Владе Дивљана одржали концерт у његову част. Тада су рекли да је његова музика бесмртна као и да се не окупљају у Центру 'Сава' да би плакали. Тако и ове године, пред приказивање филма, који је, каже редитељ, посвета једном изузетном човеку и изузетном таленту.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

недеља, 20. октобар 2024.
12° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи