Преминула првакиња драме Народног позоришта у Нишу Мима Вуковић Курић

Мима Вуковић Курић рођена је 1933. године у Призрену. Дипломирала је глуму на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду, далеке 1955. године. Исте године у Народном позоришту у Мостару започиње њен плодан позоришни живот.

Већ следеће године прелази у Осијек, да би 1961. године дошла у Народно позориште Ниш и одмах заблистала у улози Ваље у представи Иркутска прича редитеља Рајка Радојковића. На сцени нашег позоришта била је до пензионисања 1991. године, где је одиграла близу стотину улогу.

Подугачак је списак писаца чије је ликове умешно и успешно остварила на сцени нашег позоришта. Говорила је да је част за једног глумца да се дружи са мислима великана светске и домаће баштине, тумачи њихове идеје, доноси на сцену њихове богате ликове.

Мима је била оснивач и професор Средње глумачке школе у Нишу, која је изнедрила многе успешне глумце. Неки од њих, Александар Михаиловић, Александар Маринковић, Весна Станковић, Сања Крстовић, Евгенија Станковић, Снежана Петровић и Зорица Дамјановић данас су део ансамбла Народног позоришта Ниш.

Снимала је за радио и телевизију. Играла је у серији Врућ ветар.

Плодан и стваралачки рад неминовно су пратила и признања: на Сусретима „Јоаким Вујић“ три награде стручног жирија 1976, 1983 и 1986. године, као и награде градова Крагујевца, Лесковца, Ниша и Шапца (два пута); три пута су јој додељене награде Удружења драмских уметника за улоге: Кћи судије у представи Дамаклов мач, Грушењке у представи Браћа Карамазови и Поли у представи Просјачка опера; 1968. и 1985. године додељена јој је Октобарска награда Града Ниша за допринос развоју позоришне културе у граду Нишу; 1985. године у Младеновцу додељена јој је Статуета слободе за улогу Хекубе у представи Тројанке.

Након пензионисања одлази у Шпанију где је у "Teatro della Resistencia" одиграла улогу Баке у Ратној причи. Са том представом пропутовала је Европу и добила сјајне критике престижних европских критичара.

У своје позориште у Нишу, враћа се 1995. године и игра још у двема представама: Путујуће позориште Шопаловић и Драга Јелена Сергејевна. Након 2001. године повлачи се са сцене.