Проналазачу ДНК одузете почасне титуле због расизма

Вотсон, који је заједно с Франсисом Криком открио структуру ДНК 1953. године, рекао је у документарцу да су гени одговорни за разлику у интелигенцији између белаца и црнаца.

Колд Спринг Харбур Лабораторија (ЦСХЛ) осудила је коментаре Вотсона који је био директор те лабораторије од 1968. до 1993. године.

Лабораторија је саопштила да „недвосмислено одбацује неутемељена и безобзирна лична становишта“ које је др Џејмс Вотсон изнео и додала да су његове изјаве „за сваку осуду и да немају везе са науком".

Како се наводи, лабораторија осуђује злоупотребу науке да би се оправдале предрасуде.

Низ Вотсонових расистичких изјава

Вотсон је претходно британском листу Сандеј тајмс 2007. године рекао да је „био дубоко забринут за будућност Африке јер се све наше социјалне политике темеље на чињеници да је њихова интелигенција као и наша, док истраживања показују супротно“.

Научник је додао да, иако се надао да су сви људи једнаки, „људи који запошљавају црнце установили су да то није истина“.

ЦСХЛ га је због тих изјава лишио свих административних дужности, али му је задржао почасне титуле све досад.

Док се Вотсон извинио за изјаве из 2007. године, у документарцу Амерички великани: декодирање Вотсона приказаном 2. јануара рекао је да није променио своје мишљење.

Била је то последња у низу расистичких и ксенoфобних изјава које су обележиле Вотсонову каријеру.

Британски Сандеј телеграф пренео је 1997. године његову изјаву да би женама требало допустити да абортирају без обзира на разлог, „и у случају да фетус носи ген за хомосексуалност“.

На предавању 2000. године, Вотсон је говорио о томе да постоји веза између телесне тежине и амбициозности људи, као и између боје коже и сексуалне вештине.

„Зато су латиноамериканци добри љубавници“, рекао је Вотсон, према Асошијeтед пресу, који је цитирао људе који су били на предавању.

„Никад нисте чули за енглеског љубавника. Само за 'енглеског пацијента“, додао је тада Вотсон.

У британском документарцу из 2003. године, Вотсон је сугерисао да је глупост генетска болест коју треба лечити.