недеља, 07.11.2021, 14:49 -> 17:40
Извор: РТС, the conversation
Да ли ћемо у 21. веку имати одевни предмет – мушку хаљину
Неколицина мушкараца из света глуме и шоу бизниса појавила се у хаљинама на различитим свечаностима. Наравно, овакав избор гардеробе изазвао је низ и позитивних, и негативних коментара, а историчарка моде, Лидија Едвардс, са аустралијског Универзитета „Идит Кован“ разматра постоји ли могућност да мушка хаљина постане уобичајен одевни предмет.
Упечатљива појава на црвеном тепиху приликом доделе Оскара 2019. године био је глумац и певач Били Портер који се појавио у смокинг-хаљини до земље, дизајнера Кристијана Сиријана. Лик Харија Стајлса некадашњег поп певача групе One Direction, нашао се на насловној страни децембарског издања модног часописа Вог 2020. године, и то у хаљини.
На овогодишњој Мет гали, возач тркачких аутомобила Луис Хамилтон испод црног одела је имао бели чипкани вео, а Трој Сиван једноставну дугу црну хаљину. Недавно је репер Лил Нас Икс носио одело са одговарајућим шлепом боје лаванде на додели МТВ видео награда, али и хаљину у стилу Пепељуге на претходној церемонији.
Да ли овај тренд осим екстраваганције означава и повратак прастарим нормама одевања када је хаљина била прихваћена као андрогини одевни предмет. Међутим, древне „хаљине“ нису имале искључиви атрибут „женствености“ као што је то данас случај. Такође, да ли ће сукња и хаљина постати нормалан део одеће мушкарца 21. века, пита се историчарка моде, Лидија Едвардс у свом чланку објављеном на порталу Конверзејшн.
Савремени конструкт мушкости је релативно новији. Све до раног 20. века и дечаци и девојчице су носили хаљинице све док дечацима око седме године не би обукли кратке панталоне. Розе је била боја за дечаке и било их је готово немогуће разликовати од девојчица.
Андрогине хаљине
Све до 15. века већина одеће за мушкарце и жене је била прилично андрогина, посебно ван Европе, где се у многим културама тај тренд очувао и данас.
Јапански кимоно је мушки одевни предмет, пре свега, и само суптилни детаљи одређују разлике међу половима. У деловима северне Африке, јелабију – дугу широку хаљину савршену за врелу климу, свакодневно носе и мушкарци и жене.
У древном Египту, укључујући и фараоне, мушкарци су носили шендит, обмотану сукњу, нешто налик килту. Ова одећа је била толико практична и универзална да је била популарна више од две хиљаде година.
У античкој Грчкој и Риму сви су носили тунике, једноставне хаљине која је била краћа и шира за мушкарце, али је била шивена на исти начин за оба пола.
Елита је носила дужи хитон и тогу, који су различитим детаљима могли да укажу на пол. У овим друштвима, што је неко заузимао виши положај на друштвеној лествици, то је његова хаљина била дужа.
Нешто налик панталонама, што се тада није тако и звало, носили су углавном само војници и робови. За старе Грке и Римљане, покривање ногу је била одлика варварства, а не моћних цивилизованих људи.
Од 800. године нове ере, у хришћанском свету полако су почели да се појављују одевни предмети који покривају ноге, а посебно их је промовисао цар Карло Велики у жељи да створи нови европски концепт „мушкости“ повезујући физички изглед и храброст. Таква одећа је касније постала симбол (мушке) контроле и ауторитета.
Међутим, ово је био дуг и постепен процес. У средњовековној Европи, мушкарци и жене су носили дугу, слојевиту одећу и тунике све до почетка 15. века. Чак је и оклоп, који је био „најмачо“ део мушке одеће и даље могао да садржи метални „карнер“ наборан слично као на данашњим туникама.
Од 15. века мушкарци су почели да носе краће тунике, испод којих су носили хеланке или дуге чарапе, а нешто касније и пумпарице. Осим кратких модних трендова, попут исмеваних „пумпарица са подсукњом“, дужина ногавица код мушкараца је наставила да се скраћује.
Појавом чарапа и копчи, до 1820-их, релативно уске панталоне које су носили мушкарци требало је да буду невербални подсетник на њихову политичку и економску моћ. Ово је било у оштрој супротности са третманом женских ногу, које су морале да буду апсолутно покривене.
Репресија изражавања
Жене су се дуго времена бориле за право да носе панталоне, правећи дискретне кораке у том правцу усвајањем неке врсте бермуда као доњег веша у 19. веку. Иако је почетком 20. века постепено почело да се прихвата да жене носе панталоне (мада у пословним приликама тек од касних шездесетих) иста слобода избора није дата и мушкарцима.
За жене је ношење панталона представљало више физичке слободе која им је олакшавала обављање одрађених послова, а самим тим и финансијску слободу. Наравно, мушкарци нису имали потребе да било шта освајају, нарочито не хаљине јер оне сигурно не олакшавају ниједан аспект живота, мада омогућавају да се појединац изрази на различите начине.
Могло би се рећи да су од 18. века (барем на Западу), мушкарци имали споредну улогу у смислу гламура и модних трендова у одевању. Супротно популарном ставу, жене су биле те које су наметнуле оно што данас доживљавамо као рестриктивна правила облачења, као што су кринолине и корсети. Јер за већину жена, мода је била једина област живота над којом су имале одређену контролу.
Током 19. века, ере коју је психолог Карл Флугел описао као „велико мушко одрицање“ од моде, мушкарци су имали веома мали избор одевних предмета у поређењу са женама. Монопол (мушког) одела је можда резултат ове једностраности. Зато се сада поставља питање да ли је промовисање хаљина за мушкарце покушај да се исправи та неравнотежа.
Хаљине које пристају мушкарцима
Да би хаљине поново постале прави део мушке одеће, прво мора да се утврди како ће се она разликовати, ако ће се уопште разликовати, од женске хаљине? У којим приликама ће се носити и како ће се носити?
Реч је о хаљинама које ће мушкарцима, који то желе, омогућити да се и даље осећају мужевно – јер и панталоне могу учинити да се жене осећају женствено. Женске панталоне, не рачунајући радне и војне униформе, прилагођене су женском облику тела, а до сада ниједна хаљина није била прилагођена мушкој грађи, осим можда црне сомотске хаљине Билија Портера која је била хибрид смокинга и балске хаљине.
Наравно, треба имати у виду да се примери мушкараца који носе хаљине увек повезују са трансвестизмом или са променом пола. Још увек већина мушкараца хаљину не доживљава као одрживу опцију у којој мушкарац који је носи уједно не би изражавао своје сексуално опредељење или родни идентитет.
Година 2020. је била сеизмичка промена у животу као и у моди. Али с обзиром на родну и укорењену природу кодекса облачења, мало је вероватно да ће мушке хаљине ускоро постати део уобичајене мушке одеће.
Коментари