Филигрански занат – сваки комад има своју причу

Иако су ретке поруџбине за филигран, Реџеп Шкријељ, златар-кујунџија и велики заљубљеник у старе технике израде накита, каже да је за њега то увек изазов, јер грешке у овом послу нису допуштене. Реџеп Шкријељ предаје историју уметности на универзитету, а златарске вештине учио је од малена.

„Погледајте једну стару пекторалу, погледајте колико она одолева новим технологијама, саме боје које су заступљене и на тепелуку. Ту треба изузетно велика вештина, јер врло је тешко помало понекад имате и трему, јер се ради о изузетно скупоценом артиклу. Дешава се и најискуснијим мајсторима да закажу“, рекао је Реџеп Шкријељ, златар филиграниста.

Филигран је једна од најстаријих и најсложенијих ручних техника обраде сребра и злата. Најпре се извлаче танке нити које се потом укомпонују у мотиве. Постоје две врсте - чипкасти и филигран на подлози. Осим вештине, неопходно је стрпљење, јер да би се ручно израдио један комад накита потребно је и много времена.

„Сваки комад који ми овде ручно урадимо има своју причу, односно има своју душу“ Недзиб Шкријељ, златар филиграниста.

Због близине рудника злата и сребра, 15. и 16. век био је златно доба Новог Пазара. Филигрантска техника стигла је у ове крајеве захваљујући утицају Византије, а потпуни процват са доласком Турака.

„Треба напоменути да су на нашим просторима вековима познати призренски мајстори, који су израђивали накит од филиграна, али исто тако не треба занемарити чињеницу да су том вештином давно овладали и Новопазарци,кујунџије који су и yграђивали фантастичан накит од филиграна. Ми у нашем музеју чувамо заиста лепе примерке“, истакла је Светлана Чековић, историчар уметности у Музеју „Рас“ у Новом Пазару.

Иако је Србија ради очувања традиције филигранства, потписала конвенцију за листу Унеска још 2010. године, да би живео тај стари занат неопходно је да има своје поклонике и међу израђивачима и међу купцима.