Филцовање вуне, стара и поново популарна техника

Вуна, топла вода и сапун, само то вам је потребно да направите један шешир. Мада наизглед звучи једноставно, умешним дизајнерима попут Весне за најједноставније моделе потребно је два дана рада. 

„Вуном сам почела да се бавим пре четири или пет година када сам на Златибору видела неке комаде који су ми привукли пажњу и незнајући како се то ради нити како се то зове, ја сам на интернету пронашла да се то зове филцање вуне. И када сам превела на енглески онда се отворио космос шта све може да се ради на ту тему“, сећа се Весна Гаљак.

Весна је сликарка и педагог. Из радозналости је почела да се бави новим хобијем – вуном, за који каже да је нарочито популаран последњих година.

„Свуда у свету се то ради, а врло је мало заступљено код нас. Не знам због којих разлога с обзиром на то да смо сељачка земља и да имамо овце и да је пиротски ћилим рецимо који је прерађевина од вуне, да је достигао овакву популарност, чудно је да се нико озбиљно овим бавио није и да то није део народне традиције“, каже Весна.

Са традицијом се упознала на интернету, где је научила како да обрађује, односно филцује вуну.

Највише су је инспирисали руски и украјински сајтови, јер су, како каже, ови народи од вуне направили високу моду.

„Прво направим крој, осмислим како ће модел да изгледа, па се онда приступа даљем раду и од неке почетне идеје, то је слично сликарству, развија се у смеру како већ сам модел инспирише да се уради до краја, немам ја потпуну замисао кад почнем да радим како ће то до краја изгледати. Притом је вуна такав материјал као сликање акварелом да ви и не знате како ће то изгледати након процеса рада“, истиче ова уметница.

Весна објашњава да вуна није захтеван материјал за рад, па је након шешира и капа, савладала и рукавице, торбе, прслуке.

„Купим вуну различитих боја, и мешањем, опет слично сликарству, само је материјал такав да се то ради на одређени начин на који то материјал дозовољава“, указује Весна.

А материјала не мањка баш као ни идеја.

Коментаришући колико су данас популарни вунени шешири и капе и има ли купаца Весна кратко одговара: „Има купаца, наравно зими је већа продаја, а највећи број модела сам заправо продала у иностранству“.

Верује да ће доћи време када ће се вуна, али и ручни рад поново ценити. До тада, од свог хобија не одустаје, планира да до следеће зиме научи да направи вунени капут и наравно ослика га.