Палата „Србија“ биће спремна „за сва чула“ званица из целог света

Изложба 17 великих римских војсковођа рођених на тлу наше земље, једно је од блага српске културе и историје које ће на свечаном пријему моћи да види више хиљада званица из целог света.

Ту поставку, коју, између осталог, чине реплика скулптуре Адама из Лепенског Вира, фотографије о Топличком устанку, долама и портрет Ђорђа Петровића Карађорђа и Милоша Обреновића, макета лабораторије Николе Тесле на Лонг Ајленду, први телевизор произведен у некадашњој Југославији, последњих двадесетак дана осмишљавало је и постављало нешто мање од 3.000 људи.

Резултат њиховог рада, одабира музике, осветљења, цветних аранжмана... биће видљив за нешто више од 24 сата, када прве делегације буду закорачиле у централни хол Палате „Србија“.

Данас, када су новинарске екипе имале прилику да их генерални секретар председника Републике Никола Селаковић, проведе кроз шест тематски конципираних просторија, радници су још развлачили каблове за озвучење и осветљење, угоститељи слагали чаше, тонци испробавали звук, а запослени “„Београд пута“, испред зграде, асфалтирали оштећени коловоз.

Како је истакао Селаковић, циљ је да гости свечане церемоније осете Србију свим чулима.

Западни фоаје, резервисан је за остатке култура које су живеле на територији Србије, бронзане бисте римских императора – Трајанa Децијa, Клаудијa Готскoг, Квинтила и других, двоколицу из тог периода, као и златне војничке шлемове, експонате Народног музеја.

У овом специфичном историјском времеплову гости ће видети и Константина Првог Великог, који је остао запамћен као највећи император позног Римског царства. Владао је од 306. до 337. године, а остао је запамћен по Миланском едикту из 313. године, чиме је хришћанство постало званична вера царства. 

Посетиоци ће, затим, имати прилику да посете и салоне назване по републикама некадашње СФРЈ, а у којима ће бити представљене лепоте, обичаји и храна свих делова Србије, од северне до јужне, од источне до западне.

У Салону Македонија постављени су артефакти из Јужне Србије. На комодама са леве стране од улаза биће представљен ситни накит и грнчарија из 19. века. На левом зиду је постављен пиротски ћилим.

Дела са изложбе „Топлички устанак“ постављена су у углу са десне стране улаза у салон.

Изложба има посебан значај, с обзиром на то да у овој години бележимо значајан јубилеј – 100 година од ослобођења Топлице и Јабланице, прве слободне територије у читавој окупираној Европи.

Поставка „Топлички устанак 1917“ приказује фотографије, ратне дневнике Косте Пећанца, војничка писма, дописне карте, оружје и друга сведочанства о страдању учесника устанка.

У Салону Црна Гора постављен је портрет хајдук Вељка Петровића на штафелају, који је насликао Павле Чортановић, затим дело Стевана Тодоровића „Погибија Хајдук Вељка“, али и пиштољи, кремењаци и јатаган хајдук Вељка Петровића. Ови артефакти представиће источну Србију.

Уметнине које ће представити северну Србију налазе се у Салону Словенија. Монументално дело Анастаса Боцарића „Присаједињење војвођанских области краљевини Србији“ доминира тим салоном. Ово уље на платну настало је 1926. године.

Долама Карађорђа Петровића и реплика Душановог законика и оригинали српских устава од 1885. године, представљају занимљиве артефакте који ће бити постављени у Салону Србија.

Званице ће видети доламу Милоша Обреновића, али и портрет Карађорђа Петровића.

Рашка и Косово и Метохија биће представљени уметнинама у салону Босна и Херцеговина. Ту доминира копија фреске Светог Саве – манастира Милешева, копија фреске лозе Немањића – манастир Дечани.

Посебну пажњу званица привући ће „Похвала монахиње Јефимије“, а реч је о везу на платну, дело монахиње Јефимије. Похвалу је монахиња извезла у част кнеза Лазара почетком 15. века.

Похвала кнезу Лазару је направљена као ћивот (покров преко ковчега) за убијеног кнеза и сматра се ремек-делом везиљске уметности. Спада у најзначајније песничке творевине српске средњовековне књижевности и важан је историјски извор.

Ту је и чувени плашт кнеза Лазара је део одоре коју је кнез Лазар носио у Косовском боју.

У Салону Хрватска артефакти ће асоцирати званице на Београд.

Док слушају фрулаше у салону где ће бити представљена централна и западна Србија, или тамбураше у оном резервисаном за Војводину, званице ће моћи да пробају и мантије, суџук, сјенички сир, штрудле и кнедле, пиротску пеглану кобасицу, пиротски качкаваљ...

Више од 100 српских винара се пријавило да поклони своја вина, од којих ће, због простора, само 57 моћи да прикаже своје производе”, рекао је Селаковић и додао да ће бити неколико пивара, дестилерија...

И док Селаковић објашњава да ће гости, који буду видели прстен кнеза Стројимира, моћи да схвате да је Србија још у деветом веку поседовала државну администрацију и тако комуницирала са другим државама, у централном холу могу свако има свој задатак - радници задужени за звук питају се да ли је потребно “да истоваре још два микрофона” и “како каблом да приђу степеништу”.

С друге стране, за свечани изглед задужене су Зорица и Рада које просторије украшавају цветним аранжманима а, како су објасниле репортеру Танјуга, око 700 до 800 љиљана, ружа, ириса и еустома биће распоређени у бојама српске заставе, у комбинацијама бело-плаво и бело-црвено.

Обилазак и упознавање са српском културном и историјском баштином гости председника Републике завршиће у салону Београд, где се, како је рекао Селаковић, спајају прошлост и будућност.

Наиме, испод фото-зида, на којем је приказан Калемегдан, налази се грађански салон из 19. века, са експонатима из двора Обреновића, чаша од венецијанског стакла, камински сат...

С друге стране, испод фотографије пројекта „Београд на води“, налази се макета тог пројекта, као и неколико телевизора на којима ће да се смењују слике развојних пројеката српске престонице.

Причу о Србији, у фоајеу паралелном оном који приказује римске императоре, налази се део који су опремили Музеј науке и технике и Музеј Николе Тесле.

Радни модел Теслиног трансформатора са излазним напоном од два милиона волти, биће само један од експоната којим ће организатори свечаности покушати да прикажу Србију од А до Ш.