Најинтересантнији тајни вртови и паркови европских метропола

Од Стокхолма, преко Париза и Милана, па све до Атине, ових недеља, иначе високу температуру подижу и туристи и гужва. Климатизовани простори једно су решење, али мање познати вртови, баште и паркови европских градова могу бити веома освежавајућа уточишта са интересантном историјом.

Парк Ел Капричо у Мадриду

Ел Капричо, који се налази на периферији Мадрида, један је од мање познатих паркова шпанске престонице. Направили су га 1784. године војвода и војвоткиња од Осуне, а посећивали су га уметници 18. века попут Франсиска де Гоје.

Његове вртове који се простиру 17 хектара, дизајнирао је Жан Батист Муло, који је такође радио на баштама Версајске палате.

Парк је тематски подељен на три дела: италијански, француски и енглески пејзаж. Ту су и мало језеро, лавиринт, павиљон за музичку сцену и вила.

Једна фасцинантна карактеристика парка је подземни бункер, изграђен 1937. године током Шпанског грађанског рата.

Врт Ане Франк у Паризу

Ова мало позната ограђена башта, која се налази у слепој улици у Мареу, некада је припадала Хотелу „Сен Ањан“. Хотел је сада Музеј уметности и историје јудаизма, а башта, посвећена Ани Франк, отворена је за јавност.

Централна парцела датира из 17. века, а ту се налазе мали воћњак, башта са поврћем, пергола и дечје игралиште. Најдирљивије је дрво кестена, засађено 2007. године од калемљеног дрвета које је Ана гледала са свог прозора у Амстердаму и о којем је писала у свом дневнику.

Ботаничка башта Брера у Милану

Скривена иза јужног зида Палате Брера у центру Милана налази се древна лековита башта. Припадници монашког реда Хумилијата овде су гајили биљке и медитирали у 14. веку, а затим су их заменили Језуити. Године 1775, царица Марија Терезија од Аустрије наредила је да се претвори у ботаничку башту, а од 1935. њоме управља Универзитет у Милану.

Башта од 5.000 квадратних метара и даље има свој оригинални распоред: два овална језерца; арборетум са стаблима гинко билобе која су стара више од 100 година и другим егзотичним примерцима; и тематске цветне гредице (лековито, медитеранско биље, биљке које се користе за бојење текстила, папира…).

Врт Централног купатила у Стокхолму

У самом средишту Стокхолма, у близини Дротнингатана, главне трговачке улице, налази се врт скривен у дворишту. У 18. веку, то је била башта фарме на којој је живео архитекта Карл Харлеман. Верује се да два стабла крушке потичу из тог периода.

Још један архитекта, Вилхелм Клеминг, купио је имање 1901. године и неколико година обнављао врт. Тако је 1904. године настао Врт (Centralbadsparken) у којем је и дан-данас приступачан спа центар.

Мала али бујна башта има језерце са воденом скулптуром, цветне гредице, кривудаве стазе и сеновита места за седење. Постоје три ресторана који се граниче са Вртом и сви имају столове напољу да би посетиоци могли да уживају у погледу.

Башта Краљевске библиотеке у Копенхагену

Скривена између палате Кристијансборг и Краљевске библиотеке у историјском делу Копенхагена налази се мирна јавна башта.

Башта је изграђена 1920. године на врху Тојхушавнена, старе поморске луке. Подсетници на поморску прошлост укључују језерце у средини врта, са стубом високим осам метара који сваког сата избацује млаз воде, и стару алку на једном крају.

Ту је и статуа данског филозофа Серена Кјеркегора, чији се рукописи налазе у колекцији Библиотеке и повремено се излажу. Испод дрвећа постоје клупе на којима у миру можете седети са сопственом књигом.

Карољи башта у Будимпешти

Смештен у центру Будимпеште, Карољи-керт се сматра најстаријом баштом у Будимпешти и садржи најстарије дрво дуда у Мађарској. Некада је био приватна башта Карољи палате, а од 1932. године је јавни парк (посетиоце не треба да обесхрабре застрашујуће гвоздене ограде).

Башта обједињује различите стилове: геометријске централне цветне гредице и фонтана, као и стазе и биљни аранжмани у енглеском стилу.

Ту се налазе дечје игралиште и статуа Кароља, белгијског џиновског зеца. Вински бар и ресторан налази се поред парка и има столове на отвореном одмах код капије.

Башта на крову Универзитетске библиотеке у Варшави

Уређена башта на врху библиотеке Универзитета у Варшави једна је од највећих башта на крову у Европи, површине преко једног хектара. Отворена је 2002. године и до данас остаје мало познато скровиште од ужурбаног живота.

Блага падина води до доње баште, која има језерце са паткама и низ гранитних скулптура. Горња башта је подељена на четири шарена дела: златну, сребрну, црвену и зелену.

Целине су повезане стазама, мостовима и перголама, а каскадни водени елемент спаја горњи и доњи део. Из баште се пружа панорамски поглед на Варшаву.

Горња башта отворена од априла до октобра, доња башта отворена током целе године.

Вртба башта у Прагу

Иако је у непосредној брлизини знаменитости као што су Карлов мост и Малострански трг, терасасту башту Вртба на брду Петршин је тешко пронаћи. Посетиоци који је потраже биће награђени барокном лепотом.

Италијанска башта настала је око 1720. године на месту некадашњих винограда Вртбовске палате. Три терасе, повезане степеницама, пуне су грабова, тиса и десетина хиљада цвећа и жбуња.

Баште су украшене статуама, вазама и сликама, а свечано укључивање осветљења одржава се два пута годишње. Са горње терасе пружа се поглед на замак, катедралу и стари и нови град.

Ботаничка башта Јулије и Александра Диомедеса у Атини

Национална башта у центру Атине је позната атракција, али град има и мање познату ботаничку башту, удаљену 20 минута вожње аутобусом. Већи део ове огромне зелене површине од 186 хектара је природно станиште, али 11 одсто (око 20 хектара) је обрађено и садржи више од 2.500 биљних врста.

Посетиоци Ботаничке баште Јулије и Александра Диомедеса могу да прошетају кроз арборетум, са дрвећем са већине континената, одељак за украсне биљке, са 15 цветних леја и 25 језера, као и одељке за историјске биљке, са врстама које су забележили стари Грци; и још много тога – лековите и ароматичне биљке, биљке од економског значаја, биљке за стакленике, ретке биљке…

Такође постоји мали кафић.

среда, 06. август 2025.
20° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом