Дифуши, Малдиви – тамо где сунце прво излази

Међу више од 1.190 острва на Малдивима, острвској земљи јужне Азије, у Индијском океану, највећа је дилема које од њих одабрати.

Тамни вилајет. Какав год да вам је избор, кајаћете се. Само због тога што сте пропустили да видите још неко од њих, које ћете морати да оставите за следећи пут. 

У овој рајској земљи вечитог лета, тиркизног мора и бескрајних редова палми које се спуштају низ дуге питоме плаже од белог ситног песка, Бог није штедео када је даровао природне лепоте. Зато и не чуди што су Малдиви неколико година за редом најомиљенија туристичка дестинација на свету.

За оне са дубљим џепом, који преферирају луксуз, излежавање, фенси амбијент, неограничено јело и пиће по цео дан, најчешћи избор су ризорти - углавном комплекси луксузних бунгалова, кућица и сојеница на малим углавном ненасељеним острвима, смештени у плићаку пешчаних спрудова и окружени неописивим плаветнилом океана. 

Ако вам се, пак, идеја одмора не своди само на ждрање и испијање коктела по цео дан (по логици, кад се већ платило, штета да се не искористи) и волите опуштенију домаћу атмосферу, можете одабрати и неки од хотела на насељеним острвима, где такође уживате у идиличном амбијенту и рајским плажама и упознајете се и са локалним начином живота. 

Не морам да нагласим којој групи припадам, али мој избор је, између осталог, пао и на Дифуши, острвце са 1200 становника, које припада атолу Кафу, североисточно од престонице Малèа. Реч је о најисточнијем острву најмање азијске земље, на којем сунце прво излази. 

У току дана можете га препешачити по неколико пута. Дугачко је километар, а широко свега две стотине метара. Практично је целим својим обимом окружено плажама и богатим растињем, која даје природну хладовину од неумољивог сунца. Још само да запевате "У сенци под палмама...".

Кућице где живи локално становништво су веома скромне, приземне, прилично оронуле. Ту су џамија, школа и вртић. Уместо клупица и столица, испред кућа и дуж улица су на многим местима постављене металне конструкције са по неколико разапетих мрежа. Идеално за лешкарење и одмарање, а врло једноставно и скромно. 

Има неколико ресторанчића, сувенирница и агенција које нуде разне излете: од роњења око коралних гребена, посматрања и храњења ајкула, ража, корњача, делфина, до пецања, роњења с боцом и разних других морских активности. 

Постоји и 5-6 малих продавница са храном и воћем, где се могу купити папаје, ананаси, змајево воће, или мале, дундасте, изузетно укусне банане. Нема аутомобила, а становници се, кад морају, углавном возе мопедима, док већина хотела користи електричне голф аутомобиле када превозе пртљаг путника из луке. У суштини ниједан од хотела није више од 300 - 400 метара удаљен од места где сте се искрцали. 

Туриста нема превише, па сте увек у могућности да нађете своје место под сунцем или палмом. Огромна већина их је из Пољске, али има и Чеха, Италијана, Кинеза и нешто Немаца и Француза. 

Из Малèа или директно са међународног аеродрома Велана превозе брзи глисери. Вожња траје педесетак минута. Може се ићи и трајектом који саобраћа из Малèа и успут стаје на још три острва која припадају истом атолу: Химафуши, Хуру и Тулусду. Леп начин да се бар баци поглед и на њих, уколико се временски уклопите, јер трајект вози само једном дневно. До Дифушија стиже за око три сата.

Дилему коју плажу најрадије да одаберете, решавате већ у првих сат времена боравка. 

Човек је проклет, па и рају налази мане. 

Например, североисточне плаже имају божанствену боју мора и предиван поглед на идилично острвце са ризортом прекопута, али ту дува ветар и струје су толико јаке да тешко да можете опуштено да запливате. Свуда је плитко, а ако и успете да се домогнете дубине за пливање, струја вас носи попут брзе реке. Осим тога, глисери протутњају на тридесетак метара од плаже сваких десетак минута, па то не би било ни препоручљиво. Плажа је за оне који воле да се излежавају у лежаљкама и повремено се бућну у плићак да се расхладе, евентуално одходају до љуљашке у мору за пар егзотичних фотографија за успомену и то је то. Многима је додуше и то довољно. 

Југоисток и крајњи југ су мирнији када је морска струја у питању, али је плићак такорећи само до педља. Углавном само за визуелно уживање. 

Западна страна је баш права егзотична уживанција. Накривљене палме, бели песак и мирно море, које се, у зависности од дубине, претапа у нестварне нијансе млечног тиркиза и аквамарина. Плићак је и ту, али после стотинак метара ходања, стижете до жељене дубине, где и страствени пливачи могу да се препусте уживању, и где ноге не дотичу дно. 

Ту на Сансет бичу, како му и име каже, ужива се у најлепшим заласцима сунца за хоризонт.

Увече у плићаку гледаћете раже како попут свемирских бродова плове кроз море. Из локалних ресторана им бацају рибу да их хране и праве мали спектакл за госте. Долазе и ајкуле, не само раже. Виђала сам оне мање, од око метар, а симпатична Пољакиња из суседне собе ми је рекла да се кад сам отишла, појавила и једна мало већа. 

На Дифушију нема проблема да се заузме место на плажи. Слободних столица или лежаљки има готово свуда. Мада, чему лежаљка, кад можете да легнете на меки бели песак у хладовину палме и осећате додир мајчице Земље.

Љуљашке или висеће лежаљке и столице наћи ћете на сваком кораку. Одлазила бих касно увече да се, попут детета, љуљам на оближњој плажи, с погледом на звездано небо и месечину која се прелива по океану. Један од тренутака апсолутне среће.

Малдиви су дестинација која је атрактивна у свако доба године. Пуна сезона је од децембра до априла, кад је време најлепше и тад су цене највише. Међутим, ове сезоне су током децембра и јануара баш падале кише. У фебруару је време било идеално, температура од 27 до 31 степен. Од маја до октобра је период монсунских киша, када су падавине чешће, па су и цене ниже. Али и ту може да се прође одлично с временом. 

Лет до Малдива не мора да буде скуп. Има нискобуџетних авиокомпанија које лете до Малèа преко Абу Дабија, па егзотично летовање (или зимовање) из снова, може да се испланира у сопственом аранжману и по приступачнијој цени.