Сицилија – путевима „Кума" и Коза ностре  

„Знате ли зашто сам од једног госта добио негативну оцену?" пожалио ми се симпатични, духовити Клаудио, локални водич у Палерму. "Каже, оклеветао сам му Кума!" Сви смо се насмејали тог сунчаног јунског преподнева испред импресивне зграде Театра Масимо, на чијем је степеништу Френсис Форд Копола снимио трагичне завршне сцене последњег наставка своје култне трилогије.

А Клаудио је само хтео да укаже да мафија није синоним за романсирану причу о породици, оданости, части и поштењу. Мафија је пре свега криминал, корупција, рекетирање, брутална убиства, крвопролиће, немогућност нормалног живота. То бар Сицилијанци најбоље знају. И дубоко осећају да им је популарни филм, али и серије, попут Сопранових, у том смислу учинио медвеђу услугу. 

Али, асоцијација је неминовна: кад кажеш Сицилија, помислиш на Коза ностру; кад кажеш мафија, помислиш на Кума, маестралног Бранда, Пачина, Де Нира… 

И то се све добро продаје туристима. Из сваке сувенирнице, са магнета, мајица, шоља, хладнокрвно вас посматра Дон Корлеоне, туристичке агенције продају аранжмане у којима се посећују сицијанска села, а чувени „Вители" бар у Савоки, у којем је снимљена легендарна сцена просидбе девојке, чији је први поглед Мајкла Корлеонеа погодио попут грома, има бар двоструко више цене од било ког другог сличног ресторана. 

Али и вреди. Рачун за граниту од лимуна са локалним слатким вином зибибом, јединственог укуса, једном од најбољих које сам пробала на Сицилији, и даље љубоморно чувам у новчанику. 

"Leave the gun, take the cannoli." Легендарна реплика и даље је једна од најпрепознатљивијих у антологији светске кинематографије.

Једва сам чекала да коначно окусим аутентичне сицијанске каноле, који су ме копкали још од детињства, када сам је први пут чула, иако је у питању била сцена која се дешава у Њујорку.

Хрскава ролна од прженог теста, надевена тешким кремом од рикоте и најчешће пистаћа, некако је сва налик Сицилији, драматична, препуна страсти и сласти, а најбољу праве у посластичарници манастира Свете Катарине у Палерму. 

Сицилијанске сцене које се у Куму већином дешавају у Корлеонеу, уопште нису тамо снимљене. Екипа је била смештена у монденској Таормини, симболу италијанске „долчевите" и стецишту филмског џет сета. Корлеоне је 1971, када је филм сниман, већ био превише модеран, па је Копола, на предлог локалног аристократе, сликара, барона Ђанија Пенизија, који је био уважен и у филмским круговима, одабрао питорескну Савоку, древни градић-музеј, познат још из времена Нормана, смештен високо на брду у околини Таормине, одакле се пружа спектакуларан поглед на море и дуге плаже у близини. 

Град је данас туристичка атракција због Кума, иако ће локалне власти настојати да вас подсете да Савока, препуна цркава и културно-историјских споменика, има много више од тога да вам понуди.

Ако не желите да бацате новац на организовани излет преко туристичке агенције, до Савоке ће вас довести и локални аутобус из Таормине, који саобраћа двапут дневно. Успут ћете видети и позната летовалишта, Летојани и Сант'Алесио Сикуло.

На главном градском тргу дочекаће вас мали споменик америчком редитељу, у облику његове силуете иза филмске камере. На пар корака одатле је некадашња палата Тримарки, чије је приземље, за потребе филма, претворено у поменути Вители бар. У његовој унутрашњости ћете, осим сувенира, зибиба и маслиновог уља са ликовима из, према мишљењу многих, најбољег филма у историји, моћи да обиђете и изложбу фотографија са сета, као и аутентичних предмета, који сведоче о начину живота локалног становништва. 

Испред улазних врата, изнад којих је натпис "Bar Vitelli", су сточић и две столице, са трајном ознаком "riservato" и оригиналном рекламом из филма за пиво „Итала Пилсен". Ту можете само накратко да седнете и направите селфи, из исте оне столице у којој је Мајкл Корлеоне први пут чуо име будуће супруге: Аполонија.

Омаж „Куму", уз емитовање препознатљивих сицилијанских кадрова, пронаћи ћете и на брду, у оближњој цркви Светог Николе, испред које су снимане сцене свадбеног весеља, као и у суседном селу Форца Д'Агрò. 

Ако долазите возом у отмену Таормину, уклесану високо на брду и начичкану луксузним каменим кућама, ушушканим у палме и бугенвилеје, вероватно ће вам изгледати познато железничка станица Ђардини-Таормина у подножју, најлепша на острву, али и шире. Овај прави бисер арт декоа из 1928. године, Копола је искористио у неким сценама у последњем наставку своје трилогије. Ту Ал Пачино дочекује бившу супругу Кејт, коју игра Дајана Китон, када први пут дође на Сицилију да слуша сина у премијерној роли у Кавалерији рустикани.

Уколико сте прави заљубљеник у Кумове, не пропустите ипак да посетите и Музеј о мафији у Палерму, који се финансира донацијама посетилаца. Он сведочи о сиромаштву, патњи, корупцији, спрези криминала и државе, али и огромној храбрости великог броја бораца против организованог криминала, попут судија Ђованија Фалконеа и Пијера Борселина, које је 1992. брутално ликвидирао "il capo dei capi", највећи мафијашки бос двадесетог века, Салваторе Тото Риина, који је касније у затвору доживео дубоку старост. 

Захваљујући Фалконеу, Борселину, али и многим другима који су у тој неуморној и часној борби жртвовали и своје животе, Италија је смогла снаге да се одупре. Данас стотине хиљада туриста може слободно да дође и ужива у свим лепотама које највеће италијанско острво има да понуди. 

Ко је за то заслужан биће им стављено до знања чим слете, јер аеродром у Палерму управо носи име „Фалконе-Борселино". 

Али не и сувенири, који се попут мамаца нуде и којима је тешко одолети. 

Међу стотинама магнета из разних крајева света, који се гуркају и боре за ваздух на мом фрижидеру, однедавно је и један елегантно одевени Вито Корлеоне. 

Мinchia, in Sicilia fui!

У буквалном преводу: До к…., био сам на Сицилији!