Ко је издао Фалконеа и Борселина? Италија се присећа убијених бораца против мафије

Био је то дан који је заувек променио животе становника Сицилије, 23. мај 1992. Седели су приковани за телевизијске екране и посматрали апокалиптичну сцену, која је личила на последице неког земљотреса или друге природне катастрофе. У потпуности разнет ауто-пут, испревртани нагорели аутомобили под хрпом рушевина. 

У белом фијату возио се највећи непријатељ сицилијанске мафије, судија Ђовани Фалконе. Мафијашки босови поставили су готово пола тоне експлозива на ауто-путу А29 између Палерма и аеродрома и активирали га када се приближио судијин конвој. Погинули су Фалконе, његова супруга и тројица телохранитеља из пратње.

Два месеца касније иста судбина задесила је и Фалконеовог колегу и пријатеља из детињства, Паола Борселина. Одрасли су у истом кварту у Палерму, заједно играли фудбал на Тргу Мађоне и определили се за исти пут борбе против мафије и корупције, иако је већина њихових школских другова завршила на супротној страни. 

И смрт их је затекла на исти начин. Борселина у аутомобилу испред куће његове мајке. Страдала су и петорица његових телохранитеља. 

Атентат на Фалконеа испланиран је до детаља месецима унапред. Босови Коза ностре још крајем 1991. донели су одлуку да им је ликвидација бескомпромисног судије, који им је, откако је прешао на нов посао у Министарству правде у Риму, задавао још више главобоље, апсолутни приоритет.

Фалконе је успео да реформише правосуђе и спречи да корумпиране судије Врховног суда обарају пресуде против припадника Коза ностре, што је до тада било правило. 

Желели су да га убију баш кад дође опет на Сицилију, да то буде егзибиција мафијашке моћи. За егзекутора је изабран Ђовани Бруска, а један од помагача био је и Салваторе Канчеми, који је касније, зарад блаже казне, до детаља описао злочин.

Преобучени у путаре бирали су место за постављање експлозива и код скретања за предграђе Капачи пронашли тунелчић за отпадне воде који је ишао испод самог ауто-пута. Оближње брдо било је центар из којег је руковођено акцијом. 

Пакете са динамитом и семтексом ставили су на скејтбордове како би их поставили тачно на средину пута. Било је 13 буради са укупно више од 400 кг експлозива. Бомба је на крају била дугачка пет метара.

Фалконеовог возача пратили су данима и посматрали његове навике.

Фалконе је слетео у Палермо 23. маја у 17:43 авионом тајних служби. Врхушка мафијашке хоботнице помно је пратила сваки његов корак. Ауто-пут је неизбежан, нема хеликоптера, нема никаквих ванредних мера. Петнаестак минута након тога, Бруска притиска дугме на детонатору и – настаје пакао.

Према сазнањима која су тек пре две године испливала на површину, на основу сведочења једног инсајдера, стручњак за експлозив, који је помогао мафијаском клану из Корлеонеа да оствари опаки наум, стигао је право из Њујорка, а послао га је вођа Гамбино клана, Џон Готи,  лично. 

Мозак целе операције био је "il capo dei capi" (шеф над шефовима), Салваторе Тото Риина, звани Звер, озлоглашени вођа клана из Корлеонеа и први човек Коза ностре, по мишљењу многих, најмоћнији мафијашки бос двадесетог века. 

За разлику од других, није имао много веза са моћницима на власти. Осим криминалаца из конкурентских кланова, на списку његових жртава биле су стотине људи: полицајци, судије, политичари, новинари, случајни пролазници.

Чак је и децу сматрао легитимним метама, а посебно је био бруталан према онима који изневере "omertà" - завет ћутања. Убица Ђовани Бруска сведочио је да је по његовој наредби убио између 100 и 200 људи. Фалконе га је у одсуству осудио на доживотну робију, али је Риина успевао да се крије и избегне хапшење више од две деценије.

Сведоци потврђују да је вест о смрти Фалконеа прославио уз шампањац. 

Фалконеово убиство као да је пренуло Сицилијанце и целу Италију из дубоког сна. Влада је реаговала пославши 5.000 војника на Сицилију да помогну полицији да одржава ред. Била је то највећа војна акција у Италији после Другог светског рата.

Слика деце која на тргу играју фудбал док поред њих патролира војска са дугим цевима обележила је зивот на острву у наредних шест година. "Палермо као Бејрут" - новински наслов најбоље је описивао атмосферу у граду.

Мафија је постала национални проблем и толеранције више није било. 

Риина је ухапшен 15. јануара 1993, заједно са десетинама својих помагача и саучесника, и осуђен на вишеструку доживотну робију. Умро је од рака у затворској болници у Парми 2017. године, дан након свог 87. рођендана. Никад се није покајао за своје злочине. 

Систематски су хапшени и други припадници криминалне организације, а многи су пристали да буду тзв "пентити" - покајници, и да својим сведочењима допринесу хапшењима осталих.

Разлог за то био је и ригорозан затворски режим, без права на телефон и контакте са спољашњим светом, који је уведен како би се спречило да ухапшени босови из затвора и даље контролишу организацију.

Иза решетака се од тада нашло више од 4.000 мафијаша.

Ипак, борба није готова ни данас.

Иако се чини да је Коза ностра бледа слика некадашње организације, напуљска мафија Камора, а посебно калабријска Ндрангета и даље задају главобољу властима.

"Нема сиве зоне, завере ћутања, или сте против мафије, или сте њени саучесници. Алтернативе нема!", поручио је италијански председник Серђо Матарела на скупу који је ових дана одржан у Палерму у знак сећања на погибију двојице судија. 

Матарела је рођен на Сицилији у угледној антифашистичкој породици. Његов отац Бернардо био је један од оснивача партије Хришћанска демократија, која је 50 година доминирала италијанском политичком сценом, и министар у неколико мандата.

Председникова породица доживела је, такође, трагедију у борби против Коза ностре. Његов брат, Пјерсанти Матарела, био је председник локалне владе на Сицилији и убијен је 6. јануара 1980. у атентату чији је налогодавац био управо Тото Рина.

Да су многе ране још отворене и многе тајне неоткривене, потврђује и Манфреди Борселино, син убијеног судије Паола и шеф комесаријата полиције у Палерму. Наследивши очеву љубав према правди, поносно носи полицијску униформу, али и оптужује: "Ове униформе нису били достојни неки људи из полицијске врхушке из времена пре и након убиства мог оца!"

Мистерија остаје отворена: ко је издао Фалконеа и Борселина?

Једини који би могао бити упућен у све те тајне јесте последњи одбегли дон, Матео Месина Денаро. Познат под надимком Дијаболик, овај, сада 59-годишњак, преузео је руковођење Коза ностром после хапшења Риининих наследника, али је од 1993. остао ван домашаја правде, неухватљив попут духа за органе гоњења. Један је од десет најтраженијих криминалаца на свету.

Према подацима Дирекције за борбу против мафије, умешан је у разне области организованог криминала, од рекетирања и трговине дрогом, до грађевинских и послова с нафтом. Има везе са картелима из Мексика, Венецуеле, Калабрије.

Сицилијанци ипак верују да је Коза ностра коначно на коленима. 

Марија Фалконе, сестра убијеног судије, сматра да су њене садашње вође ситни џепароши у поређењу са ондашњим главешинама.

Сећање на двојицу бескомпромисних бораца против мафије и све остале жртве организованог криминала остаће живо у Италији, али и ван Апенинског полуострва. Ако икада отпутујете на Сицилију, помислићете на њих чим крочите на њено тло. 

Из једноставног разлога: слетећете на Аеродром "Фалконе-Борселино".