Спецес – острво зачина, фијакера и грчких богаташа
Водимо вас на Спецес, мало монденско острво Саронског архипелага, богате историје и револуционарне прошлости, на којем летује и грчка краљевска породица.
Isola delle spezie – острво зачина. Овако су Млечани звали најјужније острво Саронског архипелага и одатле му и потиче данашње име. Ништа мање сликовит није ни древни назив Питијуса, што би у слободном преводу значило „обучено у борове“.
Приличe му и једно и друго.
Спецес је мирисно и живописно острво правог медитеранског амбијента, борове шуме и прозрачног кристално чистог мора, са лепим песковитим плажицама дуж целе обале главног места и редовима традиционалних, у бело окречених, кућа са плавим прозорима.
Типична Грчка као са разгледнице.
Овде нема аутомобила. Додуше, правила нису толико ригорозна као на суседној Хидри, где су магарчићи једино превозно средство. На Спецесу можете изнајмљивати моторе, скутере, квадове, а до удаљених плажа се, осим бродићима, можете одвести и локалним аутобусом или таксијем.
Ипак, бројним туристима најомиљенија је вожња у атрактивним старинским фијакерима, карактеристичним за Спецес, који овом острву дају посебан шарм.
Његова нетакнута лепота, али и близина престонице утицали су на то да постане омиљена дестинација Атињана. И то оних са најдубљим џепом. Овде своје виле имају нека од најзвучнијих имена грчког пословног џет-сета.
Спецес је омиљено летовалиште и грчке краљевске породице. Иако држава није монархија још од 1973, а њени припадници (у чијим венама реално грчке крви готово да и нема) углавном живе у иностранству, на Спецес не пропуштају да дођу. Толико им је прирастао срцу да је и Николаос, млађи брат престолонаследника Павлоса, када се 2010. женио својом изабраницом Татијаном Блатник, управо овде приредио романтично венчање. Тако да се на мало острво тада сјатило на десетине припадника европске краљевске аристократије, са којима грчка породица има веома блиске и родбинске и кумовске везе.
Упркос површини од само 27 квадратних километара и око 4.000 становника, Спецес има изузетно богату и дугу прошлост и огроман културноисторијски значај.
Острво је било насељено осам миленијума пре наше ере, а прва хеленска насеља датирају из трећег миленијума. Познати старогрчки историчари помињу га под именом Питијуса, од првог века пре наше ере. Млечани, који су овде владали од 1220, у 15. веку променили су му име у Специја, због значајног положаја на рути трговине драгоценим зачинима.
Од 18. века, када је Пелопонез од Венеције преузело Отоманско царство, моћна трговачка флотила претворена је у војну, па је Спецес постао импресивна поморска сила која је помагала Русији у руско-турском рату. Због учешћа у побуни против Отоманске империје, под вођством адмирала Орлова, Турци су га спалили до темеља 1770.
Ново становништво са Пелопонеза опет га је населило, обновило трговачку флоту и вратило се старом и профитабилном поморског занату.
Велелепне капетанске куће дуж обале сведоче о некадашњем богатству.
Бунтовни дух народа је остао и многи становници Спецеса прочули су се широм Грчке. Када се земља дигла на устанак против Турака, управо је Спецес био прво острво на којем је 1821. развијена застава револуције. И данас се свуда вијори као симбол града застава у револуционарним црвено-плавим бојама, црвено као крв и плаво као слобода. На њој натпис: „Елефтерија и танатос“ – Слобода или смрт.
Ако зађете мало уским уличицама, наићи ћете на музеј посвећен једној изузетној жени, хероини, првој жени адмиралу у историји, Ласкарини Бубулини, чији је живот заплео прави филмски сценарио.
Зачета у затвору у Константинопољу, где је њен отац, родом са Хидре, био заточеник због побуне против Турака, Ласкарина је одрасла на Спецесу, на имању свог очуха, читајући књиге француских и немачких просветитеља из његове библиотеке, јашући коње, пливајући и пасионирано учећи о једрењу и пловидби, уз велику подршку очуха, опчињеног руском царицом Катарином Великом.
Револуционарног духа, Ласкарина се убрзо придружила борби за грчку независност. Удавала се двапут и оба пута остала удовица, а богатство које је наследила употребила је за изградњу импресивног „Агамемнона“, највећег грчког ратног брода тог времена, са 18 топова, којим је била поморске битке против Турака и заједно са својим саборцима извојевала слободу.
Иако су њен живот, пун драматичних догађаја и личних трагедија, пратиле и контроверзе, попут оптужби за злоупотребу положаја зарад богаћења, Ласкарина Бубулина је остала упамћена као највећа хероина грчког народа, бунтовница и неустрашиви борац за слободу.
У њој, нажалост, није дуго уживала, плативши данак и својoj борби за право жене да изабере са ким ће да живи и кога ће да воли. Подржала је свог сина, који је побегао са изабраницом свог срца, којој је породица наменила другог младожењу. Ратоборна фамилија дошла је 22. маја 1825. код Бубулине, тражећи бегунце, а она им се супротставила са балкона. Неко из наоружане масе јој је испалио метак право у чело.
После њене смрти, руски цар Александар Први доделио јој је чин почасног адмирала руске морнарице. Исти чин добила је постхумно и од грчке морнарице 2018. године.
Монденски дух Спецеса осликава и импресивна грађевина на обали, импозантни Посејдонион Гранд хотел, изграђен 1914. по узору на хотел Карлтон у Кану. Мештани га зову „наш Акропољ“.
Ако вас пут нанесе на Спецес, прошетајте или се провозајте фијакером до Старе луке и светионика из 1837, једног од најстаријих у Грчкој, који је још у функцији.
Проћи ћете и поред бродоградилишта која непрекидно раде још од револуције, већ више од 200 година, и у којима се традиционални занат, јединствен на Медитерану, преноси с колена на колено.
Можда ће вас мирис катрана и звук цврчака из летње жеге вратити у прошлост.
Олуја је, а на обали је дуги низ жена у црном. Супруге и мајке морнара изливају у море уље из оближњег манастира Светог Николе, како би смириле воде и обезбедиле сигуран повратак својих најмилијих.
Добро вам море.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар