Розенборг - од Кристијановог тоалета до краљевских драгуља

Розенборг је за Данце оно што је лондонски Тауер за Британце: шетња кроз богату историју монархије и ризница краљевских драгуља непроцењиве вредности. 

Велелепну палату саградио је најпознатији и најдуже владајући дански краљ Кристијан IV почетком седамнаестог века. У његово време Копенхаген је доживео највећи процват и развој. Да је поживео још само месец дана, сакупио би пуних шест деценија на трону.

Био је краљ Данске и Норвешке, чија се престоница Осло све до 1925. по њему звала Кристијанија. Владао је и деловима Шведске, коју је безуспешно покушавао да покори.

У Розенборгу може да се види како су тачно изгледале његове одаје, где је спавао, писао, па чак и тоалет који је користио.

Високи, ратоборни краљ, умео је да попије огромне количине алкохола, а да остане луцидан, и ту особину делио је са својим зетом, краљем Џејмсом VI од Шкотске, који је наследио енглески престо.

Са првом женом имао је седморо, а са другом дванаесторо деце, и још петоро са љубавницама, којима се ни не зна број.

Друга жена му није остала дужна, варала га је са немачким официром, па ју је отерао са двора.

Аутентичне одаје из времена Кристијана и његових наследника, попут времеплова вас враћају у прошлост.

Огледате се у истом огледалу пред којим су се краљеви можда удешавали за неки банкет или припремали за неку одлучујућу битку.

А банкети су били за памћење. Поготово они које је правио Кристијан VI средином 18. века. Била је, кажу, привилегија само их посматрати. Служило се 16 јела, свако уредно укомбиновано са одговарајућим вином. Сребрна фонтана служила је за испирање чаша када би се мењало.

У подруму међу драгоценостима уредно стоје послагане боце Розенборга из 1615. године. Како традиција налаже, ово вино се редовно пије за новогодишњи краљевски банкет већ више од 400 година.

Импресивна Сала витезова, са краљевским троновима, украшеним кљовама нарвала и три сребрна лава чувара у природној величини, једна је од главних атракција замка.

Ти лавови чували су посмртни одар досадашњих краљева, последњи пут пре 50 година, када је умро Фредерик IX, отац садашње краљице Маргрете II.

У засебним собама изложени су и вредни примерци сервиса за ручавање уметничке израде. Ту је чувена данска Флора даника, али и једна од најимпресивнијих колекција венецијанског стакла на свету.

Овде ћете сазнати и интригантну причу о скандалу краљице Каролине Матилде, принцезе од Велса и сестре британског краља Џорџа III, коју су као 15-годишњакињу удали за две године старијег ментално оболелог, емотивно хладног и, како се шушкало, хомосексуално оријентисаног краља Кристијана VII. Темпераментна краљица се упустила у фаталну љубавну везу са краљевим лекаром Јоханом Фридрихом Штруензеом.

Када је краљ постао потпуно неспособан, Штруензе је, уз краљичину помоћ, у потпуности преузео руковођење државом пуне две године, пре него што је ухапшен и погубљен, а краљица судски разведена и протерана из земље. Сву кривицу је преузела на себе, у покушају да спасе живот љубави свог живота.

Умрла је изненада у 24. години од шарлаха, никада више не видевши своју децу, престолонаследника Фредерика и ћеркицу Луизу Аугусту, која није много личила на данског краља, али јесте на његовог погубљеног лекара.

Када се спустите у трезор Розенборг замка, у којем су изложене круне, мачеви, накит и драго камење, водите рачуна да вас одушевљење оним што видите не понесе толико да прегласно коментаришете. Бука би могла да активира софистицирани безбедносни систем и аларме, па ћете се наћи закључани са својим сапутницима у подруму замка док чувари не провере да ли је све у реду.

Верујте, није само празно упозорење, често се дешава.

За љубитеље драгог камења ове одаје су прави празник за очи, не знате где пре да погледате. Ту је богата колекција украса и предмета од изрезбарене слонове кости, фантастично очуван мач Кристијана III из 1551. године, те круна Кристијана IV.

Сви дански краљеви, од Кристијана V до Кристијана VIII, били су крунисани два килограма тешком круном апсолутне монархије, од чистог злата, опточеном сафирима и дијамантима.

А као шлаг на торти, овде се налази и колекција краљевских драгуља, које је краљица Софија Магдалена тестаментом из 1746. заувек завештала круни.

Реч је о четири сета накита од смарагда, рубина, бисера и дијаманата, које сме да носи само актуелна краљица Маргрете и не сме да их износи са данске територије. Огрлице, тијаре и минђуше она користи неколико пута годишње, између осталог и за традиционални новогодишњи банкет.

Посебно се квалитетом камења и израде истиче смарагдни сет, један од најлепших и најрепрезентативнијих у свету.

Импресивне таписерије красе просторије замка, а на њима најчешће мотиви из битака које су Данци водили против Швеђана. И у којима су победили. "Оно једном", рекли би злобници из сада братске им државе.

Занимљиво је да Данска и Шведска држе рекорд као земље које су међусобно водиле највише ратова од свих. Неки историчари су их чак побројали око 30. Али чињеница је да се током тог вишевековног "братског анимозитета", данске победе могу побројати на прсте једне руке.

И данас ови суседи често збијају шале једни на рачун других. Али већ више од двеста година не ратују. Задиркују се, али се поштују и помажу. И редовно једни другима дају бодове на Еуросонгу.

Питам се хоће ли и Балкан једног дана доживети такву судбину.