Некада краљевска дестинација и данас је оаза здравља – Рибарска Бања

У топлим водама са падина Великог Јастрепца и свежини планинског ваздуха тело су крепили Римљани, турски освајачи и српски владари, међу њима и кнез Лазар. У загрљају столетних шума, скривена од погледа, Рибарска бања је и данас оаза здравља.

„Мени ова бања значи живот, у ствари корак. Она ме је подигла на ноге. И долазим сваке године", рекла је Љиљана Зиројевић из Београда.

Са жељом да им сви гости буду корисници велнес и спа центра, а међу њима што мање пацијената, превенцији се поклања посебна пажња. Отварањем Спортско-рекреативног центра „Самар“ понуда је знатно обогаћена.

„Поред мини аква-парка са три базена нудимо и садржаје спортског типа, могућност изнајмљивања бицикли за брдски бициклизам, терен за одбојку на песку, терен за велики тенис, нудимо и ноћна купања, али и богато културно лето са садржајима у трајању од шест месеци“, каже др Душан Шокорац, директор Специјалне болнице Рибарска бања.

Разноврсни садржаји за активни одмор, добар смештај и услуга, магнет су за госте. У самој бањи лети места готово да нема.

„Цена ноћења у приватном смештају износи од 600 до 1.200 динара и захваљујући ваучерима, број људи се у Рибарској бањи удвостручио“, Дамјан Петровић из „Рибарских конака“.

Овде су радо боравили и владари две последње српске династије, што је бањи донело епитет краљевске.

Споменици књазу Милошу Обреновићу и краљу Петру Првом Карађорђевићу, великом бањском добротвору и највернијем посетиоцу међу крунисаним главама, незаобилазна су туристичка атракција.

Километри стаза за шетаче 

Уз шетње стазама здравља, брање шумских плодова и лековитог биља, живописна околина брзо се упозна.

„Планина је пуна лисичарки и вргања, а и дивљих животиња. Нису реткост срна, дивља свиња, зечеви, лисица, а и зими доста имамо и вука“, изјавио је Марко Лазић, председник ловачке секције Рибаре.

До етно-села Срндаље, два километра од бање, туристичким возићем брзо се стиже. Двадесетак категорисаних лежајева, два рибњака и ресторан воденица њихов су адут.

„Имамо ту стазе за шетање поред реке, ове срндаљске, која је богата пастрмком и имамо сад урађен планински пут који је сад урађен, неких 15, 20 километара уређених стаза да гости прошетају“, каже Влада Живковић из Срдаља.

А после тога се, кажу, најслађе једе.

„Јагњетина испод сача се спрема око два и по три сата, а купус из грнета дванаест сати се крчка. Полако радимо, на тенане, да сви буду задовољни, да све буде укусно“, рекао је Дарко Анђелковић, кувар из етно-воденице „Срндаље“.

Део мириса и укуса који годе чулима, гости понесу попут сувенира. За незаборав им остају и излети до оближњих светиња - Св. Романа и Покрова пресвете Богородице, чувара културне баштине у срцу мале српске Свете Горе.