Колико смо спремни за екстремне непогоде, како систем упозорења функционише у Србији

Прогноза може да спасе живот, али само ако упозорење стигне на време. Иако све више земаља уводи системе раног упозоравања, готово трећина света и даље нема одговарајућу заштиту од временских катастрофа. У државама са развијеним системима смртност је чак шест пута мања.

Док свет страхује од све снажнијег Ел Ниња, који је узрок овако кишовите јесени у Србији, Уједињене нације упозоравају да милиони људи и даље немају заштиту од временских катастрофа. Системе раног упозоравања сада има 136 земаља, односно 70 одсто света.

Србија је систем раног упозоравања на метеоролошке и хидролошке непогоде увела 2011. године, а од септембра 2024. грађани на угроженом подручју могу да добију и СМС упозорење. До сада је ХМЗ Србије 16 пута инцирао покретање система за пренос хитних СМС упозорење. Подаци показују да је у државама са развијеним системима смртност од природних катастрофа чак шест пута мања.

„Актуелни Ел Нињо могао би да премаши све границе наших мерења. Не можемо га зауставити, али можемо спречити многе његове најтеже последице. Системи раног упозоравања омогућавају нам да реагујемо пре него што екстремно време изазове хуманитарну катастрофу", истакла је Селесте Сауло.

Најугроженије су мале острвске и најсиромашније државе. Ипак, напредак је видљив. Само прошле године превентивним мерама обухваћено је готово десет милиона људи у 54 земље. Порука са климатског самита у Анталији је јасна: правовремена прогноза може да спасе живот, али само ако упозорење прати брза реакција.

среда, 18. новембар 2026.
16° C