Научнци пронашли трагове црвених крвних зрнаца у фосилу диносауруса, да ли нам следи Парк из доба јуре

Ткива, ћелије и други мекани биолошки узорци изузетно ретко преживљавају процес фосилизације, због чега су таква открића често предмет научних расправа. Неколико ранијих истраживања, која датирају још од краја деведесетих година прошлог века, пријавило је проналазак структура налик црвеним крвним зрнцима у фосилима диносауруса и других гмизаваца, али су научници жестоко расправљали о њиховој веродостојности.

У новом истраживању, објављеном у понедељак у часопису Proceedings of the National Academy of Sciences, научници су комбиновали савремене методе микроскопског снимања и хемијске анализе. На тај начин нису пронашли само микроскопске структуре налик црвеним крвним зрнцима сачуване унутар кости диносауруса већ и хемијске доказе присуства хема – молекула који се налази у хемоглобину, протеину у црвеним крвним зрнцима задуженом за пренос кисеоника.

Према ауторима студије, ово је први пут да је хем откривен in situ, односно унутар самих структура у фосилу диносауруса.

Добро очувана кост из периода ране креде и нови истраживачки приступ додатно поткрепљују тврдњу да биолошке структуре и молекули могу да преживе у праисторијским фосилима, изјавила је главна ауторка истраживања Клити Грајс, органски геохемичар и професорка на Универзитету Куртин у Перту, у Аустралији.

„Узбудљив значај овог открића није само у ономе што смо пронашли у овом диносаурусу. Сада имамо методе које можемо применити и на друге фосиле како бисмо утврдили колико је изворних биолошких информација можда и даље скривено у њима“, навела је Грајс у имејлу.

Ипак, нису сви стручњаци уверени да су откривене микроскопске структуре заиста црвена крвна зрнца.

Уколико истраживачи пронађу сличне доказе о постојању црвених крвних зрнаца и у већем броју фосилних примерака, то би „потенцијално могло да нам помогне да поставимо много сложенија питања о физиологији изумрлих животиња“, рекла је Грајс.

Како су научници идентификовали црвена крвна зрнца код диносауруса

Фосил представља део задњег екстремитета врсте Aratasaurus museunacionali, диносауруса из групе теропода који је живео током ране креде. Палеонтолози су кост ноге ископали 2008. године на геолошком локалитету Мина Педра Бранка, на североистоку Бразила, у оквиру геолошке формације Ромуалдо, подручја познатог по изузетно добро очуваним фосилима.

Научници верују да је устајала вода у овом подручју ограничавала присуство кисеоника и успоравала распадање остатака организама који су били затрпани у седименту.

Унутар васкуларних канала костију – микроскопских цевчица кроз које пролазе крвни судови и нервна влакна – аутори студије пронашли су велики број овалних микроскопских структура које су изгледале слично црвеним крвним зрнцима. Истраживачки тим је затим комбиновао методе снимања и хемијске анализе како би утврдио да ли те структуре садрже трагове карактеристичне за црвена крвна зрнца.

Претходна истраживања могла су засебно да опишу структуре налик црвеним крвним зрнцима и могуће остатке хемијских једињења из крви у фосилима диносауруса. Међутим, ово истраживање обједињује више различитих врста доказа, укључујући положај и изглед структура, њихов минерални састав и пратеће хемијске сигнале, објаснила је Грајс.

Истраживачи претпостављају да су услови са ниским нивоом кисеоника током затрпавања кости могли да ограниче разлагање органског материјала и тако помогну очувању ових структура. Аутори студије открили су и трагове оксида мангана у кости, минерала који су можда додатно допринели стабилизацији и очувању ћелија.

„Кости пружају изузетно драгоцене информације о анатомији, расту, кретању и еволуцији. Међутим, очување ћелија и молекула потенцијално нам омогућава приступ једном другом слоју биолошких информација – хемијском саставу животиње док је била жива и њених ткива“, истакла је Грајс.

Ипак, нагласила је да је још рано за доношење закључака о физиологији врсте Aratasaurus на основу само једног фосилног примерка.

„Једно од првих питања јесте да ли је реч о изузетно реткој појави или је сличан начин очувања једноставно био занемарен у другим фосилима. „Због тога је могуће да се у музејским збиркама широм света већ налазе фосили који садрже молекуларне и ћелијске информације, али они до сада једноставно нису били истражени“, рекла је она.

Шта следи?

Грајс и њен истраживачки тим планирају да прошире истраживање на фосиле других врста, из различитих геолошких периода и окружења, како би боље разумели колико је распрострањен овај облик очувања молекуларних доказа.

У будућности би додатни молекуларни трагови могли да помогну научницима да истраже како су диносауруси преносили кисеоник кроз своје тело, како су функционисала њихова ткива и по чему се њихова биологија разликовала од биологије данашњих животиња.

Али да ли проналазак црвених крвних зрнаца диносауруса приближава научнике могућности реконструкције њихове ДНК, као у књигама и филмовима попут „Парка из доба јуре“?

Не нужно, каже Тимоти Кленд, физичар из Института за конзервацију музеја Смитсонијан. Хем и ДНК су различити молекули и у костима би се фосилизовали на различите начине, објаснио је Кленд.

Проналазак доказа о постојању једног молекула не значи да је и други преживео процес фосилизације.