Климатске промене би могле да пробуде успаваног сибирског џина

Док западни Сибир постаје влажнији због пораста температура и влаге која стиже са северног Атлантика, источни Сибир постаје сушнији и подложнији шумским пожарима, показала је студија објављена у часопису Сајенс. Река Јенисеј у централној Русији раздваја ова два различита стања животне средине, која су аутори студије назвали климатским режимима јер описују специфичне типове климе у различитим деловима слива.

Између 2010. и 2023. године емисије метана из Сибира расле су по стопи од пет одсто годишње. У западном Сибиру метан се углавном ослобађа услед активности микроорганизама у земљишту које се одмрзава, док се у источном Сибиру овај снажан гас са ефектом стаклене баште ослобађа пре свега сагоревањем биомасе, показали су резултати истраживања.

„С обзиром на уочено повећање одмрзавања пермафроста, активности у мочварама и учесталости шумских пожара, повећање емисија метана било је очекивано“, рекао је коаутор студије Пол Палмер, професор на Школи за геонауке Универзитета у Единбургу, у изјави за Лајв сајенс.

„Оно што изненађује јесте колико је то повећање велико и колико се дуго одржава“, додао је Палмер.

Годишње емисије метана повећале су се за око 13,2 милиона тона током периода обухваћеног истраживањем, што је готово једнако стопи раста емисија метана из мочвара широм света. Иако Сибир тренутно учествује са свега око пет одсто у укупним глобалним емисијама метана, овај регион постаје један од природних извора метана који се најбрже повећавају на планети, рекао је Палмер.

У истраживању су Палмер и његове колеге комбиновали сателитска посматрања са мерењима у близини површине Земље како би током времена мапирали емисије метана из Сибира. Уместо да сабирају појединачне изворе метана на терену, истраживачи су користили метод моделирања познат као систем инверзије флукса метана, што им је омогућило да неизвесност својих процена ограниче на приближно 10 одсто.

Сибир је огроман, удаљен, слабо покривен мерним инструментима и тренутно недоступан многим научницима због рата између Русије и Украјине, због чега је тешко доследно пратити емисије метана било којим другим средствима осим сателитима. Иако сателити зависе од сунчеве светлости, које у Сибиру током зиме има веома мало, сматра се да се већина емисија метана дешава током пролећа и лета, када овај регион добија више сунчеве светлости, објаснио је Палмер.

Резултати студије показују да загревање Арктика подстиче емисије метана различитим путевима у западном и источном Сибиру, јер су ови региони под утицајем различитих климатских образаца.

Истраживачи су таксама користили климатске моделе како би предвидели будуће емисије метана из Сибира и утврдили да би додатно загревање могло да ослободи милионе тона гасова са ефектом стаклене баште ускладиштених у шумама и пермафросту, што би додатно убрзало тренд загревања.

„У западном Сибиру метан се углавном ослобађа из пермафроста, односно тла које је остало замрзнуто најмање две узастопне године. У Сибиру се налази 46 одсто пермафроста северне хемисфере, а у тим залеђеним седиментима заробљене су огромне количине угљеника које су се накупљале хиљадама година“, рекао је Палмер.

На западни Сибир утиче скандинавски образац атмосферске циркулације, климатска појава коју чине главни центар циркулације изнад Скандинавије и супротстављени, слабији центри изнад западне Европе и источне Русије.

Глобално загревање доводи до тога да овај скандинавски образац преноси више топлоте и влаге са северног Атлантика ка западном Сибиру. Заједно са наглим растом температура у самом западном Сибиру, то подстиче широко распрострањено одмрзавање пермафроста и ослобађа угљеник који микроорганизми могу да претворе у метан.