Екстремно време нова нормала – океани никад врелији, суше и пожари на све стране, топлотни таласи без краја

Просечна температура површине мора, ван поларних области – између 60. степена северне и 60. степена јужне географске ширине – износила је прошлог месеца 20,96 степени Целзијуса, чиме је оборен претходни рекорд од 20,89 степени, забележен 2023. године.

Прошли месец био је, заједно са још једним јулом, други најтоплији јул на глобалном нивоу откако се врше мерења. Температуре су биле 1,47 степени више од процењеног прединдустријског просека, према подацима „Коперникуса“.

У међувремену, западна Европа забележила је најтоплији јун и јул до сада забележен, док су дуготрајни топли и сушни услови допринели ширењу великих шумских пожара широм региона.

У Великој Британији ове недеље се очекује пети топлотни талас од почетка године, док упорно суво време додатно погоршава ситуацију са залихама воде и могло би да доведе до тога да још нека подручја званично буду проглашена сушним.

Широм Европе, температура површине мора у јулу достигла је рекордне вредности дуж атлантске обале и у западном Средоземљу, доприносећи широко распрострањеним снажним и екстремним топлотним таласима у морима.

Температуре мора остале су изузетно високе и у већем делу тропског Тихог океана, где се развијају услови за Ел Нињо, а очекује се да ће се тај феномен појачати током наредних месеци.

Ел Нињо је природни климатски феномен у Тихом океану који, у комбинацији са глобалним загревањем изазваним људским активностима, може довести до наглог пораста температура и још екстремнијих временских прилика.

Океани су један од кључних регулатора климе. Они апсорбују већину вишка топлоте насталог услед емисија гасова са ефектом стаклене баште и производе половину кисеоника на Земљи.

Најзначајнија последица загревања океана јесте пораст нивоа мора. Како се морска вода загрева, она се шири, а такво термичко ширење одговорно је за приближно трећину досадашњег пораста нивоа мора који су научници забележили. Та вода продире све даље у приобалне области и угрожава острвске државе.

Топлија мора такође доводе до дужих и интензивнијих топлотних таласа у океанима, који су изазвали масовно избељивање коралних гребена, као и уништавање подводних шума и рибљег фонда.

Топлија површина океана испарава више топлоте и влаге у атмосферу, чиме се појачавају тропске олује и повећава количина падавина коју оне доносе.

Климатске промене појачавају екстремне врућине

Западна Европа пролази кроз изузетан период екстремних врућина – са рекордним температурама у јуну и јулу, док су поједина подручја од маја већ била изложена трећем или четвртом топлотном таласу.

Просечна температура у западној Европи током јуна и јула износила је 21,62 степена Целзијуса, што је 2,79 степени више од просека и највиша вредност забележена за тај двомесечни период.

„Јул 2026. био је трећи узастопни месец изузетних врућина у западној Европи“, рекла је Саманта Берџес, стратешка саветница за климатска питања при Европском центру за средњорочне временске прогнозе.

Навела је да су упорни системи високог ваздушног притиска задржавали топлоту над регионом, док је суво земљиште смањило могућност природног хлађења.

„Ово је јасан пример како климатске промене појачавају екстремне врућине, при чему се топлота и суша све више међусобно појачавају“, додала је она.

Француска, Шпанија, делови Немачке и Велика Британија забележиле су изузетно малу количину падавина и/или веома ниску влажност земљишта. Влажност земљишта у већем делу западне Европе била је знатно нижа него 2022. године, када је регион погодила велика суша.

Нивои воде у рекама били су знатно испод просека, а на појединим местима и изузетно ниски. Међу посебно погођеним рекама су Сена, Рајна и Дунав.

Низак водостај додатно повећава притисак на снабдевање водом и системе за наводњавање, угрожава водене екосистеме, речни саобраћај и производњу енергије.

Дуготрајни топли и сушни услови створили су повољне услове за избијање шумских пожара. Велики пожари бесне широм западне Европе, уз „изузетну активност“ када је реч о површини захваћеној ватром, као и количини дима и емисија које су настале.

„Климатске промене све чешће доносе управо оне топле и сушне услове који погодују великим пожарима високог интензитета у јужној Европи, док истовремено продужавају сезону пожара ка северу“, рекла је Лоренс Роуил, директорка Службе „Коперникус“ за праћење атмосфере.

Већи пожари производе више дима и подижу га више у атмосферу, што му омогућава да путује на много веће удаљености, навела је она.

То значи да би земље у којима су шумски пожари релативно ретки у будућности могле све чешће да буду погођене димом који стиже из удаљених подручја.