Половина светских хидроелектрана би могла да постане нефункционална до 2060. године

Акумулациона језера широм света губе капацитет за складиштење воде просечном стопом од 7,3 одсто по деценији, при чему су несразмерно погођене мање акумулације које заједно обезбеђују воду за милијарде људи. До овог закључка дошла је студија објављена у часопису "Nature Sustainability", која представља до сада најдетаљнију глобалну процену таложења седимента у акумулационим језерима.

У истраживању, које је предводио професор Сонг Чунћијао са Нанкиншког института за географију и лимнологију (НИГЛАС) при Кинеској академији наука, научници су развили Глобални регистар акумулационих језера (ГРЕИ).

Комбиновањем сателитских снимака, геопросторних података и инжењерске документације идентификовали су више од 550.000 акумулационих језера широм света. Више од 95 одсто њих мање је од једног квадратног километра, што је категорија која је углавном била изостављена из претходних анализа.

„Ова студија представља прву глобалну процену таложења седимента високе резолуције која у потпуности укључује и мала акумулациона језера“, рекао је Лиу Кај, први аутор студије и истраживач у институту НИГЛАС.

Акумулациона језера представљају кључну инфраструктуру за заштиту од поплава, наводњавање, водоснабдевање и производњу хидроенергије. Међутим, седимент који се задржава иза брана постепено смањује њихов корисни капацитет, умањује њихову функционалност и угрожава дугорочну безбедност снабдевања водом.

Смањен транспорт седимента низводно може променити облик речних корита и повећати ризик од слегања делти, обалске ерозије и деградације екосистема.

Користећи податке о таложењу седимента прикупљене на терену из више од 6.000 акумулационих језера, заједно са моделом машинског учења заснованим на физичким законитостима, истраживачи су утврдили да се скоро свако пето акумулационо језеро већ суочава са брзим губитком капацитета.

Посебно су угрожене мање акумулације, нарочито у сушним подручјима као што су југозапад Сједињених Америчких Држава, Блиски исток и западна Аустралија.

Студија је идентификовала и 16 глобалних жаришта таложења седимента, од којих се многа поклапају са великим наводњаваним пољопривредним подручјима и регионима који већ оскудевају водом.

Истраживачи су установили да је око четвртина свих наводњаваних пољопривредних површина у свету, од којих зависи више од две милијарде људи, изложена повећаном ризику од таложења седимента, што изазива забринутост за дугорочну безбедност водоснабдевања и производње хране. Уколико се не предузму ефикасне мере, процењује се да би више од половине светских акумулационих језера могло да изгуби своју функционалност до 2060. године.

„Таложење седимента у акумулационим језерима заслужује много већу пажњу јер представља све озбиљнији изазов за дугорочну безбедност снабдевања водом, храном и енергијом. Одрживије управљање акумулационим језерима биће од кључног значаја за очување квалитета живота људи и остваривање циљева одрживог развоја“, рекао је професор Сонг.

петак, 07. август 2026.

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом