Како риболовци приморавају рибе из Јадрана да мењају пол

Бисерна бритвориба настањује пешчана и травната морска дна Атлантског океана, Средоземног и Јадранског мора. Све јединке рађају се као женке и током живота чувају сопствену територију, лове ситне рачиће, а ноћу се закопавају у песак како би се заштитиле.

Ако доживе довољну старост, највеће женке временом мењају пол и постају мужјаци који бране територију на којој живи више женки. Такав друштвени поредак обезбеђује стабилност у групи и спречава да женке прерано пролазе кроз промену пола.

У појединим деловима Јадрана позната је под различитим локалним називима, али се у научној литератури најчешће користи њен латински назив Xyrichtys novacula.

Риболов нарушава природни поредак

Проблем настаје када почне сезона риболова. Бисерна бритвориба је цењена, посебно око Балеарских острва, где после завршетка летње забране риболова достиже цену упоредиву са јастогом.

У појединим областима чак 60 одсто популације буде уловљено за само неколико дана. Пошто су доминантни мужјаци најагресивнији и први прилазе удици, управо они најчешће завршавају у улову.

Њиховим нестанком нарушава се структура групе, па највеће младе женке много раније него што је уобичајено мењају пол, док су још релативно мале.

Мање рибе, мање потомства

Истраживање објављено у научном часопису Philosophical Transactions of the Royal Society B показало је да су у морским заштићеним подручјима, где је риболов забрањен, бисерне бритворибе у просеку дугачке око 17,4 центиметра и старе четири године.

С друге стране, у подручјима изложеним интензивном риболову просечна дужина је мања за око 2,5 центиметра, док је просечна старост свега две године.

Према речима вође истраживања Маргариде Барсело-Сере са Медитеранског института за напредне студије на Мајорци, то представља озбиљан проблем јер веће женке производе знатно више јаја.

„Свака додатна година коју проведу као велике женке значи и много више потомства. Зато прерана промена пола није повољна за ову врсту“, истиче Барсело-Сера.

Промене и на нивоу ДНК

Научници су анализирали узорке ДНК са пераја 120 јединки и упоредили рибе из три морска резервата са онима из три подручја у којима је риболов дозвољен.

Истраживање је открило скоро 300 разлика у хемијским ознакама на ДНК, које се не могу објаснити само разликом у старости риба.

Према речима Кеса ван Ерса из Холандског института за екологију, више ових промена могло би да утиче на активност појединих гена.

Разлике су уочене на генима који код других врста риба имају улогу у регулисању потрошње енергије, функционисању нервног система и имунитета. Научници претпостављају да би узрок могао бити стрес који настаје након нестанка доминантних мужјака, али наглашавају да су неопходна додатна истраживања.

Стручњаци који нису учествовали у истраживању сматрају да су резултати занимљиви, али упозоравају да још нема довољно доказа за коначне закључке.

Морски резервати као генетско уточиште

Истраживање је показало да морски резервати, у којима је риболов током целе године забрањен, имају кључну улогу у очувању врсте.

Иако су популације у заштићеним и незаштићеним подручјима генетички веома сличне, резервати омогућавају да женке дуже остају женке, достигну већу величину и произведу више потомства, док мужјаци могу природно да се такмиче за доминацију.

Пошто мужјаци и женке истовремено испуштају полне ћелије у воду, оплођена јаја морске струје разносе недељама, па младе рибе из резервата касније насељавају и подручја у којима се риболов одвија.

Према оцени истраживача, тако морски резервати не представљају само уточиште за већи број риба, већ и чувају генетску разноврсност неопходну да се врста прилагоди променама у животној средини.

Ипак, рекреативни риболовци на Балеарским острвима већ примећују да бисерних гуштерки има мање него раније и да су уловљене јединке све ситније.

„Људи су веома забринути за очување ове врсте, јер желе да наставе да је лове“, каже Барсело-Сера, истичући да ће управо проналажење равнотеже између заштите и риболова бити пресудно за будућност ове необичне рибе.