Топлотни таласи све су чешћи, суше све екстремније

Средином прошлог века температура која прелази 40 степени и топлотни таласи у нашим крајевима били су незамисливи. Научници са Физичког факултета анализирали су најтоплији шестодневни период у јуну у Србији, поредећи данашњу климу са климом из 1950. године.

„Топлотни таласи су били догађаји који су се дешавали евентуално једанпут у току лета средином 20. века. Данас имамо између 3 или 4 топлотна таласа сваке године. Тако да неколико пута се повећала учесталост топлотних таласа. Ако говоримо о овом задњем топлотном таласу, да смо остали у клими средине 20. века чекали бисмо 150 година да видимо такав топлотни талас, а у данашњој клими такав топлотни талас очекујемо сваке 2 до 3 године“, рекао је проф.др Владимир Ђурђевић,редован професор Физичког факултета Универзитета у Београду

Према подацима Светске метеоролошке организације, Европа се најбрже загрева.У последњих 50 година просечна температура континента порасла је за око 2 степена.

„Наш регион, регион југоисточне Европе се још више загрева. Лета код нас, када је пораст средње глобалне температуре 1,5 до 2 степена у току лета, код нас то већ буде преко 3,5 или 4 степена. Све оно што емитује велике количине угљен-диоксида, метана, азотних оксида и слично повећава концентрацију ових гасова у атмосфери и повећана концентрација ових гасова у атмосфери омогућава да се планета брже и више загрева“, рекла је др Милица Тошић, истраживач на Институту за метеорологију Физичког факултета.

Да би се раст температуре зауставио на 1,5 степени Целзијуса, неопходно је да се глобалне емисије гасова са ефектом стаклене баште преполове до 2030. године. Међутим, климатски циљеви се не испуњавају у довољној мери на глобалном нивоу.

„У наредним деценијама очекујем да се та концентрација додатно повећа, пошто и даље људи нису успели да производе довољне енергије из обновљених извора, тако да и даље емитују велике количине угљендиоксида. Додавање нових количина угљендиоксида значи топлију планету, на топлијој планети значи увећање те учесталости, повећање интензитета и дужине тих топлотних таласа тако да средином 21. века можемо да очекујемо да се тренутна ситуација на неки начин дуплира“, рекао је проф.др Владимир Ђурђевић, редован професор Физичког факултета Универзитета у Београду.

Због екстремних суша и временских непогоде највише трпи пољопривреда. Од 2000- године штета од последица климатских промена у Србији процењена је на више од 10 милијарди евра. А, како стоји у Програму прилагођавања на измењене климатске услове, документу Владе Србије, последице климатских промена могле би српску економију да коштају 58 милијарди долара до 2040. године.