Београд какав не познајемо – „Зоолошки водич кроз Београд“ открива богатство животињског света града

Од сунђера Савског језера до дивљих свиња Великог ратног острва, књига води читаоце кроз разноврстан животињски свет престонице и доноси први обједињени приказ свих већих група животиња забележених на подручју Београда. Циљ публикације је да широј публици приближи изузетно богатство фауне Београда и покаже да се град може посматрати из сасвим другачијег, зоолошког угла. 

На 244 богато илустроване стране представљено је 612 одабраних врста животиња из 543 рода и 261 породице. Иако оне чине само део укупног зоолошког диверзитета Београда, одабране су неке од најчешћих, најкарактеристичнијих и најатрактивнијих врста које насељавају подручје града. Сваку врсту прате фотографија, подаци о класификацији, кратак опис, информације о биологији и станишту, као и занимљивости.

Књига истовремено представља стручан преглед одабраних врста и приступачно штиво које широј публици приближава значај и разноврсност животињског света Београда.

У уводним поглављима представљени су основни појмови из зоологије и урбане екологије, док додатну вредност издању дају преглед коришћене литературе, речник стручних термина и индекс врста.

Главни део публикације подељен је на два одељка – бескичмењаке и кичмењаке. Од укупно 612 приказаних врста, чак 483 припадају бескичмењацима.

Овај податак није изненађујући јер одражава чињеницу да су бескичмењаци и на глобалном нивоу најбројнија и најразноврснија група животиња, а многе врсте успешно су прилагођене животу у урбаним срединама.

Најбројнији међу њима су зглавкари, заступљени са 450 врста, од којих чак 402 припадају инсектима. Најзаступљенији инсекти у књизи припадају редовима тврдокрилаца, опнокрилаца, лептира, риличара и двокрилаца, док су мањим бројем представника приказани правокрилци, вилински коњици, мрежокрилци, ухолаже, бубашвабе, водени мољци, муве шкорпије, богомољке, ваши, враташи, рибље муве и буве.

Поред инсеката, приказане су и 24 врсте пауколиких животиња, укључујући пауке, шкорпије, лажне шкорпије, косце, крпеље и гриње, затим 15 врста стонога и девет врста ракова.

Од осталих група бескичмењака, мекушци су представљени са 24 врсте пужева и шкољки, док су појединачним врстама заступљени сунђери, жарњаци, маховинасте животиње, као и пљоснате, ваљкасте, кончасте и чланковите глисте.

Кичмењаци су у књизи представљени са 129 врста. У односу на бескичмењаке, они су знатно боље истражени и далеко препознатљивији у широј јавности. Највећи број приказаних врста припада птицама (72 врсте), међу којима је приближно половина из реда птица певачица, а заступљене су и пловуше, гњурци, голубови, кукавице, чиопе, ждралови, шљукарице, роде, чапље и сродници, несити, орлови и јастребови, сове, модровране, детлићи, као и соколови.

Рибе и сисари представљени су са по 18 врста. Међу рибама доминирају шаранке, док су приказане и јесетровке, сомови, гргечке, штуке и црнке, као и главочи.

Код сисара највећи број врста припада глодарима, а приказани су и звери, слепи мишеви, папкари и бубоједи.

Гмизавци су представљени са 12 врста, укључујући по пет врста гуштера и змија, као и две врсте корњача, док је међу девет врста водоземаца приказано шест врста жаба и три врсте репатих водоземаца.

Зоолошки водич кроз Београд представља позив да упознамо животињски свет који нас свакодневно окружује, али често остаје непримећен. Ова публикација открива да Београд није само град људи, већ и мноштва животињских врста које заједно чине његов јединствени природни идентитет.