Унеско их је "одбио" – Велики корални гребен Квинсленда није на листи заштићених подручја

Нацрт одлуке Комитета за светску баштину Унеска да Велики корални гребен не уврсти на Листу угрожене светске баштине донео је привремено олакшање Аустралији, али стручњаци упозоравају да основне претње, пре свега климатске промене, и даље остају нерешене.

Вест из Унеска поздрављена је у Аустралији. Нацрт одлуке, који ће бити формално разматран у јулу, признаје „континуирану посвећеност и појачане напоре“ аустралијске влада и Квинсленда. Ово је тренутак предаха за природно чудо које је годинама на ивици.

Аустралијска влада годинама лобира да се Велики корални гребен не нађе на Унесковој листи угрожене светске баштине, јер је од великог значаја за национални туризам Аустралије. Гребен годишње доноси више од шест милијарди долара прихода и привлачи скоро два милиона посетилаца.

Велики корални гребен протеже се дуж североисточне обале Аустралије на простору од око 2.400 километара, у савезној држави Квинсленд.

Олакшање, али и опрез

Министарка за животну средину Мари Вот изјавила је да нацрт признаје напоре Аустралије, али да „има још посла који треба да се уради“. Помоћница министра туризма Нита Грин била је „веома задовољна“, наглашавајући економски значај гребена, који подржава 77.000 радних места и доприноси аустралијској економији са више од девет милијарди аустралијских долара годишње.

Овај аргумент био је један од главних покретача интензивног лобирања Аустралије да се гребен задржи ван листе, због страха од економског удара на туризам који привлачи више од два милиона посетилаца годишње. Од 2014. године, савезна и државна влада уложиле су више од пет милијарди долара у његово очување.

„Листа светске баштине у опасности“ успостављена је Конвенцијом из 1972. године како би се алармирала међународна заједница и мобилисала подршка за угрожене локалитете. Међутим, државе често доживљавају уврштавање на ову листу као одлуку која може да нанесе штету економији.

Иако Унеско тврди да листа није санкција, ова перцепција довела је до политичког отпора. Сам процес одлучивања, који укључује Комитет од 21 државе чланице, у прошлости је био критикован због политизације, јер се препоруке стручњака понекад одбацују услед снажног лобирања.

Случај Великог коралног гребена често се наводи као пример. Упркос седам масовних избељивања корала од 1998. године, Комитет је више пута одлагао одлуку, опредељујући се за приступ реактивног праћења. Ова стратегија може служити и као средство стратешког усклађивања, подстичући државе на акцију без прибегавања политички осетљивом уврштавању.

Битка која још није добијена

Упркос позитивном нацрту, тело УН изразило је „крајњу забринутост“ због опадања коралног покривача након масовних избељивања 2024. и 2025. године. „Иако је отпорност гребена и даље очигледна, његова способност да се опорави и издржи такве догађаје све је више угрожена“, наводи се у документу. Извештај признаје да гребен „остаје под озбиљном претњом“ и наглашава да су „хитна и одржива акција“ апсолутни приоритет.

Конзерваторске групе деле ову забринутост. Лиса Шиндлер из Аустралијског друштва за очување мора истакла је да одлука не значи да је проблем решен. „Да Аустралија и Квинсленд имају савршену оцену, Унеско би рекао: ‘Посао је обављен, хвала, не морамо се више виђати’“, рекла је Шиндлерова. „Чињеница да су Аустралији дали само две године до следећег извештаја показује да мере нису довољне.“ Комитет је затражио пуну процену најновијих избељивања и нови извештај о напретку до 2028. године, што показује да највећи светски корални екосистем остаје под интензивним надзором.

Предах који је Унеско одобрио је крхак. Сам нацрт одлуке позива Аустралију да постави амбициозније циљеве за смањење емисија како би се ограничио пораст температуре и директно ублажио узрок избељивања. Иако се одлука у дипломатском смислу може сматрати победом, Аустралија се суочава са неоспорном научном реалношћу: дугорочни изгледи за Велики корални гребен остају „веома лоши“. Прави тест неће бити избегавање уврштавања на листу, већ способност да се овај незамењиви екосистем очува за будуће генерације.