Од хватања угљеника до батеријских систем – шведски рецепт за енергетску будућност

Старо складиште гаса рекоструише се у културно здање – краљевску оперу. Звучи невероватно, али Швеђани на томе већ раде. Некадашња индустријска зона Стокхолма са термоелектранама и лучким доковима за угаљ претвара се у енергетски и еколошки самоодрзиво урбано стамбено-пословно насеље.

„Много смо уложили да прво очистимо земљиште. Желимо да будемо модел одрзивог развоја у свету. Гради се 12.000 нових станова, пословни простор за 35.000 радних места и приступачан јавни превоз на електрични погон. Да људи могу и бициклом на посао“, каже Стафан Лоренц, шеф развоја пројекта „Краљевска морска лука“.

У истом комплексу развијају и пилот пројекат – хватања угљен-диоксида из сагоревања биомасе у електрани која производи и топлотну и електричну енергију. Угљен-диоксид затим пребацују у течно стање како би га траспортовали до складишта.

„Ухватимо, прочистимо и спремимо угљен-диоксид до складишта у Норвешкој. Циљ нам је да годишње ускладиштимо 800.000 тона угљен-диоксида у стенама дубоко испод дна Северног мора, где ће временом он да се минерализује“, наводи руководилац истраживања Ерик Дален.

Уз 70 одсто хидро и нуклеане енергијие Шведска лако балансира са обновљим изворима. А безбедност елетроенергетског система осигурава и „агрегаторима“.

То су нове фирме које на тржишту проналазе мале призвођаче и потрошаче струје а које у случају грешке у преносном систему земље телекомуникационим везама брзо могу бити испомоћ оператору у спречавању колапса. „Агрегатор“ као посредник и његови клијенти на тој услузи зарађују.

„Они помажу Оператору преносног система истовремено имајући корист од тога. Србија у овом тренутку још увек нема "агрегатора" али је Закон о енергетици отворио врата и уз одређене корекције у подзаконским актима очекујемо да их ускоро имамо“, истиче Дејана Поповић Миловановић, руковолац Центра за развој у Елетромрежи Србије.

У исту раван енергетских приоритета ставили су и батеријско складиштење енергије које је услов брзог управљања променама у преносу електричне енергије.

„Имамо мрежу која је направљена за другачије потребе, имали смо и другачије производње и потрошњу. А сада батерије јесу нешто што нас чека сутра. Србија иде у том правцу којом брзином то ћемо видети али у сваком случају ствари се померају“, каже Александра Костић, директорка „Вимаб Србија".

За шведски рецепт паметних градова са одрживим електроенергетским системом већ су заинтересовани Брисел, Лион, Минхен.