Од заборава до баште – нова шанса за старе сорте војвођанског поврћа

Да ли сте чули за округли шарени плави патлиџан, жути чери парадајз, црвени и зелени кукуруз кокичар? Једно домаћинство има такву башту, а има и банку. Реч је о јединственој банци гена коју су научници из Сомбора, кроз пројекат „Сачувајмо старе војвођанске сорте поврћа“, оживели и сачували од заборава.

Давор Француз се не сећа када се заљубио у „капорку“, аутохтону расу кокошака које годишње снесе више од 200 јаја. У производњи је каже од треће године, а кувари и произвођачи кулена ће вас послати у Бачки Моноштор због Даворове чувене пудер паприке.

„Могу вам рећи да свашта радимо – повртарство, зачинску паприку, лубенице и диње и ту се наставља ратарство, ево сточарство мало нешто свиња и живина“, каже Давор.

Давор је данас дипломирани пољопривредник. Захваљујући средствима из конкурса Покрајинског секретраијата за пољопривреду купио пластеник и фрезу, а као млад пољопривредник сејалицу. Док је преко УАП зановио прскалицу.

„То је заправо ситно млевена паприка. Ми произведемо отприлике око тоне млевене паприке што значи да нам треба сирове једно 10 тона“, објашњава Давор.

Пројекат „Сачувајмо старе војвођанске сорте“ ПСС у Сомбору покренуо је 2007. године у сарадњи са 22 основне школе и Покрајинским секретаријатом за пољопривреду.

„Преко 3.000 ђака је донело узорке. Више од 5.000 узорака је прикупљено, при чему су најбројније биле: сорте пасуља преко 700, паприке преко 500, парадајза преко 400, и прве године то је био велики број узорака које је требало обрадити“, навела је Оливера Секулић, саветодавац ПСС Сомбор.

У ПСС су изабрали 93 најинтересантније сорте и 2024 године представили јавности књигом „Старе сорте Бачке“. Тако је настала банка гена бачког повртарства.

„Имамо пет расхладних комора, у којма их чувамо под контролисаним условима, интересантне сорте уманажамо сваке годиме како не би изгубили саму клијавост и сваке године сви који су заитересовани могу доћи на огледна поља да ли у јуну јулу када се могу видети и плодови“, истиче Данијела Жунић, доктор биотехничких наука ПСС Сомбор.

„За једно мало средње домаћинство мораш бити повезан и са сточарством да би заокружио тај један циклус. Од овога сам добио некакво задовољство, али и економске користи“, додаје Давор.

Давор доказује да се на селу може живети здраво и успешно. Зашто онда Србија по подацима ЕУРОСТАТ-а користи мање од 1 одсто обрадивог земљишта за органску производњу, Италија скоро петину.