Ретка врста јагуара примећена после 10 година у планинама Хондураса

На сликама организације за заштиту дивљих мачака „Пантера“ налази се усамљени мужјак, а снимљен је 6. фебруара, на око 2.200 метара надморске висине, на подручју под шумом. То је позитиван сигнал за централноамеричку земљу која покушава да се позабави заштитом животне средине.

Јагуари су изгубили 49 одсто свог историјског подручја у Америци, према подацима Међународне уније за заштиту природе (IUCN). Највећа популација живи у Амазонији, али све остале популације су класификоване као угрожене или критично угрожене.

У Хондурасу су јагуари заштићене животиње, али упркос томе прете им разне опасности.

„Крчење шума и криволов су највеће претње и радимо на решавању оба ова проблема“, рекао је Френклин Кастањеда, директор огранка „Пантере“ у Хондурасу.

Између 2001. и 2024. године, ова централноамеричка нација је изгубила 1,5 милиона хектара под дрвећем, што је 19 одсто од укупне површине под шумама у Хондурасу, према подацима организације Global Forest Watch. Интензивна пољопривреда попут плантажног узгоја и крчење шума због пашњака међу главним су разлозима дефорестације.

Влада Хондураса се обавезала да ће обуздати кршење шума до краја деценије, као и да ће обновити 1,3 милиона хектара шума. План нулте дефорестације до 2029. прогласио је ванредно стање у области животне средине како би заштитио шуме и дивље животиње, користећи 8.000 војника за спречавање илегалних пољопривредних активности и активности сече шума.

Такође, један од проблема је и изловљавање животиња којима се јагуар храни, као што су јелени, пекари (животиња налик на свињу) и игуане, јер утиче на снабдевање храном ове велике мачке.

Проблем са храном и стаништем

Али на планинском венцу Мерендон постоје наговештаји успеха на еколошком плану. Планинска шума, заједно са другим такозваним облачним шумама Хондураса, заштићена је од 1987. године, када је препознат њихов значај као виталних водосливова за суседне заједнице.

„Тада нису знали, али сада знамо да су штитили и веома важно станиште за јагуаре“, нагласио је Кастањеда.

Ипак, илегалне активности и губитак биодиверзитета нису у потпуности искорењени, а последњих година организација „Пантера“ и њени партнери су појачали надзор, укључујући патроле ренџера, постављени су додатни скривени акустични монитори и камере. Развијен је и програм за поновно увођење врста којима се јагуар храни. Из „Пантере“ наводе да је криволов смањен, а заштита и ревитализација су учиниле шуму погоднијом за велике мачке.

„Чини се да видимо бољитак када су у питању велике мачке генерално“, рекао је Кастањеда.

Пуме почеле да се враћају пре пет година 

Након 17 година праћења, 2021. први пут су откривене пуме на посматраном подручју, а од тада су уочене више пута.

Већина јагуара живи испод 1.000 метара надморске висине, а облачни јагуари су изузетно ретки. Било је само неколико виђења, укључујући и Костарику и Мексико. Не зна се да ли је ово резултат новог понашања животиња, то јест прелазак на нову територију или нешто што истраживачи нису раније запазили због удаљености подручја на великим надморским висинама, објаснила је др Алисон Девлин, директорка програма за јагуаре у „Пантери“.

Високе планине Хондураса подручје куда јагуари пролазе

У Хондурасу су забележена само три виђања јагуара на великим надморским висинама, од којих је последње било 2016. године.

Кастањеда је назвао ново виђење „сјајним“, рекавши да је планина на којој је виђена велика мачка била под надзором последњих 15 година, а последњих 10 година континуирано.

Јагуари нису везани за једно подручје; записи у Хондурасу показују да прелазе 10 километара у једној ноћи, а постоји документација о јединкама које су прешле чак 400 километара близу границе САД и Мексика, рекао је Кастанеда.

Ланац Мерендон нема сталну популацију јагуара, а млади мужјак се вероватно кретао дуж коридора за дивље животиње од источног Хондураса до Гватемале у потрази за женкама, претпоставио је Кастањеда.