Ни кенгур, ни валаби – насмејани аустралијски торбари

Дружељубиве и радознале квоке су биљоједи и заштићена су врста на аустралијском континенту. Насељавају острво Ротнест, смештено недалеко од Перта, на које се стиже кратком вожњом трајектом који полази из западноаустралијске луке Фримантл. Оне су аутохтона врста аустралијског континента, називају их још и краткорепи валаби, сисари који припадају породици кенгура ( Macropodidae).

Физичке карактеристике квока

Тешке су између 2 и 2,5 килограма, дужина тела је између 40 и 54 центиметра, а реп им је дуг око 30 центиметара.Здепасте су грађе, имају добро развијене задње ноге, заобљене уши и кратку, широку главу. Иако на изглед подсећају на мале кенгуре, квоке могу да се пењу на ниска стабла и жбуње висине до око 1,5 метра.Просечан животни век им је око 10 година.

Како су квоке добиле погрешно име

Острво Ротнес добило је име по холандском истраживачу Вилијаму Девлемингу, који је ово острво још 1696. године назвао „Рот Нест“ („пацовско гнездо“). Тада се мислило да квоке, које су насељавале острво и које су макроподе, нешто између (породица кенгура и валабија), на прелепом острву сличном Медитерану, устрвари представљају „џиновске „пацове.

Данас на острву Ротнест живи око 10 хиљада животињске популације квока.Мали број популације опстаје на подручју југозападних шума, недалеко од Нортклифа.

Популација квока је заштићена врста, а истраживачи наводе да је ова животињица јако осетљива и рањива због предатора који их нападају (мачке и лисице). Део популације квока уништен је током великих аустралијских пожара, а угрожене су и због губитка станишта.

Квоке су биљоједи које се хране разним травама и жбунастим биљем.Када је храна оскудна, могу да користе резерве складиштене масти која се налази у њиховом репу. Пију врло мало воде, јер острво на коме живе нема извора воде. Могу да издрже без воде и до 30 дана.

Физиономију ових насмејаних животиња обликовала је еволуција. Веома су радознале и дружељубиве, па се људи и фотографишу са њима. Препорука аустралијских ренџера је да квоке не треба хранити, јер им храна коју конзумирају људи не прија и лоша је за њихово здравље. Такође је препорука да са њима треба пуно стпљења, па је важно не јурити их, већ стрпљиво чекати да квоке саме приђу вама.

Квоке су активне током ноћних сати и прилично су сналажљиве у природи. Дан проводе скривене у жбунастој биљци са бодљама Акантокарпус прејсиј (Acanthocarpus preissii), која им је одлична заштита. И поред насмејаног лица, препорука је опрезно понашање, јер су оне ипак дивље животиње.

Организација за заштиту природе "Nature Conservancy Australia", поред других организација, брине о овој насмејаној заштићеној врсти.