Година 2025. – једна од три најтоплије у историји мерења температуре

Просечна глобална температура била је 1,44 степена Целзијусових, изнад просека од 1850. до 1900. године, према анализи осам скупова података СМО. Протекле три године, од 2023. до 2025. године биле су три најтоплије. Трогодишња просечна температура за тај период  је 1,48 степени Целзијусових, изнад прединдустријске ере. Протеклих једанаест година, 2015–2025. су једанаест најтоплијих година у историји мерења.

„Година 2025. почела је и завршила се хладном Ла Нињом, а ипак је и даље била једна од најтоплијих година у глобалној историји због акумулације гасова стаклене баште који задржавају топлоту у нашој атмосфери. Високе температуре копна и океана допринеле су екстремним временским условима – топлотним таласима, обилним падавинама и интензивним тропским циклонима, што истиче виталну потребу за системима раног упозоравања“, рекла је генерална секретарка СМО Селест Сауло.

Посебна студија објављена у часопису Advances in Atmospheric Sciences  наводи да су температуре океана биле међу највишим икада забележеним у 2025. години, што одражава дугорочну акумулацију топлоте унутар климатског система.
Уз то, 90 одсто вишка топлоте од глобалног загревања складишти се у океану, што топлоту океана чини критичним индикатором климатских промена.

Од 2024. до 2025. године, глобални садржај топлоте океана у горњих 2.000 метара повећао се за приближно 23 зетаџула у односу на 2024. годину, према студији коју је водио Лиђинг Ченг са Института за атмосферску физику Кинеске академије наука. То је око 200 пута више од укупне светске производње електричне енергије у 2024. години. (1 зетаџул = 1.0 × 1021 џул).

Толији су тропски и јужни Атлантски океан, Средоземно море, северни Индијски океан и јужни океан, што указује на загревање океана у свим басенима.