Ваздух опасан по здравље – зашто је наш регион епицентар загађења у Европи

Од почетка овог месеца ваздух је или веома загађен или изузетно загађен у већем делу земље, показују подаци Агенције за заштиту животне средине. А тако је и у целом нашем региону. Због чега је наш регион најзагађенији у Европи за Дневник је говорио Дејан Лекић из Националне еколошке асоцијације.

Ви сада радите на пројекту за Европску унију, где управо радите анализу квалитета ваздуха за наш регион. Шта су ваши подаци?

– Наш регион је најзагађенији у контексту високих концентрација суспендовних честица у Европи. Такође имамо у региону неколико места где имамо загађење неким другим загађајућим материјама, сумпордиоксидом у Црној Гори и у Босни и Херцеговини, док су суспендоване честице главни загађивач, због којих бележимо ове боје, које касније претварамо у оцену веома загађени или изузетно загађени.

Ви сте на апликацији XEco неколико пута приказивали да ми имамо десетак градова у региону или чак и у нашој земљи који су загађенији од најзагађенијег града у ЕУ.

– Апсолутно, ту нема никакве дилеме. Ја ћу вам дати један податак од синоћ. У граду Зајечару је забележена концентрација суспендовних честица изнад 500 микрограма по метру кубном. Дакле, на двадесеточасовном нивоу који можемо да упоредимо са граничним вредностима из европске директиве то је 22 пута више него што прописује та директива.

Слична ситуација је и у Босни и Херцеговини, у Сарајеву, у Бањалуци, у већим градовима. Слично је и у Северној Македонији, такође у Скопљу је јутрос високо загађење ваздуха. Дакле, земље у нашем региону, нагласићу Северна Македонија, Босна и Херцеговина и Србија су убедљиво најзагађеније на тлу Европе.

Шта су узроци?

–Узроци су веома једноставни, понављамо их сваке године. Ми имамо индустријско и загађење из термоелектрана које емитују енормне количине загађајућих материја у ваздух. Имамо мала и средња ложишта, то су за кућне потребе кућног грејања или квартовског грејања и на крају имамо саобраћај. То су три кључна елемента, извора загађења.

Када се створе одговарајући метеоролошки услови као сада, долази до заправо ефекта поклопца. Виши ваздушни слојеви су топлији него нижи и при тлу се формира један слој загађења које заправо ми сами емитујемо, али оно нема где да оде. И онда имамо ове екстреме ситуације као ових дана и ових недеља.

Европска агенција за животну средину ради и прогнозу загађења на основу извора емисија и временске прогнозе. Да ли ми то можемо да пратимо?

– Европска агенција, односно ЕУ има програм Коперникус који заправо даје и анализу постојећег стања и анализу метеоролошких услова и тиме и прогнозу загађења. Ми у овом тренутку немамо сервис који такав производ даје, немамо прогнозу, али је врло лако користити овај сервис и може се одмах препознати лаички шта се може очекивати наредних дана.

Трећина Београда још увек ложи ватру. Видимо да чак и у центру Београда неки људи ложе и отпад и пластику. Видимо емисије из термоелектрана и из фабрика. Како онда објашњавате да и даље много људи тврди да је узрок загађења запрашивање из ваздуха?

– Да вам кажем, то да није комично било би тужно. Ми увек тражимо извор у некој тајној сили са стране која нам жели зло, а заправо не желимо да се погледамо у огледало и да признамо да не радимо ствари добро, да не поштујемо прописе, да користимо сваку могућу рупу у закону да би уштедели нешто. А овде је ствар једноставна, загађење ваздуха више кошта у контексту здравља него у контексту решења проблема.

Шта је оно што су земље ЕУ урадиле а што би ми могли да применимо да коначно решимо проблем загађења ваздуха?

– То је комбинација системских мера на нивоу државе, системских мера на нивоу локалних самоуправа и наравно промена понашања грађана. Да напоменем да смо ми усвојили програм заштите ваздуха до 2030. године у децембру 2022. и тај програм има читав низ мера које су врло детаљно прописане.

Ми не знамо у овом тренутку тачно шта је од тих мера спроведено а шта није. То је на нивоу државе. На нивоу локалних самоуправа оне код којих је констатовано прекомерно загађен ваздух су у обавези да израде план квалитета ваздуха. Тај план најчешће остане само мртво слово на папиру.

И наравно грађани. Апел је за грађане да не користе и злоупотребљавају чињеницу да се на техничким сервисима не контролише емисија загађујућих материја, људи скидају филтере за честице, познате ДПФ филтере и тако мисле да ће нешто уштедети. Да, можда ће они лично уштедети, али ће грађани због тога платити много већу цену.

Код нас је један од највећих извора емисија термоенергетски сектор и неке скандинавске земље још увек имају и термоелектране. Како бисмо могли технологију да прилагодимо, да користимо угаљ, а да немамо то загађење?

– У питању су филтери, код нас је додатни проблем и квалитет тог угља. Ми знамо да се на термоелектрани у Обреновцу уграђује одсумпоравање денитрификација је такође у плану. Међутим, све то касни доста. Ми о томе говоримо већ 15 година. Наравно то су велике инвестиције, сви смо тога свесни али понављам већа је цена здравља људи, на крају, него што је цена улагања у заштиту животне средине.

У питању је технологија, технологија увек има решење, човек је од настанка цивилизације, за сваки проблем који је подразумевао проналажење решења у технолошком смислу то решење и пронашао. Ми само каснимо.