Светски дан климатских промена: Који сектори у Србији су најугроженији

Наш регион, па и наша земља су више погођени климатским променама него што је то светски просек.

Који су сектори најпогођенији?

- Најпогођенији су сектори пољопривреде, сектори водоснабдевања али такође и производња електричне енергије из хидропотенцијала. Није добро рећи који су најпогођенији... боље би било рећи који нису погођени.

Нажалост, погођени су буквално сви, и само је питање у ком моменту будућности ће који да буде више погођен и донесе више штета и губитака привреди и друштву у нашем региону, тако да кажем, јужно-југоисточне Европе.

На који начин? Можемо ли да објаснимо?

- Температура која расте на глобалном нивоу доводи до временских екстрема. То значи да има или превише воде, да од једном падне јако много кише или јако много снега или да има премало воде. И да постоје дуги периоди у којима нема воде уопште. Или пак да постоје високе температуре када се све суши. То доводи до великог стреса на људе али и на биљке и животиње, дакле на наше системе хране и на начин на који се грејемо, живимо, крећемо и функционишемо у друштву.

Колику је штету претрпела пољопривреда у Србији од 2000. године?

- Пољопривреда у Србији је претрпела око седам милијарди штете у том периоду и оно што је ту још важније је колику ће штету претрпети пољопривреда у будућности због промена климе. Према неким проценама у наредном таквом периоду ћемо имати преко 15 милијарди евра штете. Имали смо прошле године неке процењене штете од око милијарду евра у привреди.

Ту је важно како цифра штете, толико је важно и ко сноси тај трошак. Јер није исто када трошак сноси цело друштво и када трошак сносе рањиве групе људи које живе од те пољопривреде или заједнице у држави које су чија економија је заснована на пољопривреди.

Које су то мере прилагођавања климатским променама?

- Мени је јако драго што је Република Србија крајем 2023. године донела Национални програм прилагођавања на измењене климатске услове, где је пописала приоритете али и конкретне мере које је потребно урадити да би се прилагодило наше друштво, пре свега, јер прилагођавања су увек на националном нивоу.

Ту има читав низ јако учинковитих мера, попут задржавања воде, попут задржавања воде, праћења климатских параметара, упозорења на сушу, образовање, подизање свести људи о томе шта је све потребно, прављење нових и одрживијих система за водоснабдевање, спречавање штета од природних климатских катастрофа и слично.

То су добре мере и на том програму треба истрајати и спровести га. Свакако бих као најзначајније издвојио мере задржавања воде. Задржавања вода онда када их има, јер те неравномерне расподеле падавина које имамо годишње, раније смо имали равномерно, пре климатских промена, које су већ наступиле, смо имали равномерно расподеле падавина током целе године, а сада имамо периоде екстрема и периоде дугих суша.

Да ли имамо довољно података да можемо да планирамо мере прилагођавања?

- Имамо добре податке у Републици Србији о томе шта је проблем, какав је изазов, шта нам прети, где можемо да будемо. Немамо добре податке о томе како се најбоље, најучинковитије, најсврсисходније прилагодити. То су подаци које треба прибавити и анализирати уз помоћ и подршку научне заједнице и привреде и свих других стејкхолдера, тако да кажем, да би се стварно новац улагао у заиста најбоље и најучинковитије ствари.

Међутим, тренутно неке иницијативе на којима држава већ ради, попут великих системи за наводњавање, бране, оне ће свакако имати свој ефекат и то врло брзо, чак и пре него што најгори периоди климатских промена наступе.

Четврти новембар се обележава јер је тада ступио на снагу Париски споразум 2016. године. Да ли се данас у пракси примењује оно што је договорено Париским споразумом?

- Ми сви са настрпљењем чекамо прогнозе Међународног панела о климатским променама о томе колико ће такве мере имати утицаја на то да се клима и температура на Земљи задрже испод два степена, односно онако добро испод два степена, како Париски споразум то тражи.

За сада ситуација није сјајна. Није могуће у овом моменту прогнозирати да ће људи као врста то успети да то ураде. Могуће је, и то сада је већ веома забрињавајуће, да ће се те границе дефинисане Париским споразумом прекорачити. То би имало несагледиве последице. Код нас у региону се већ дошло опасно близу те прве границе од један и по степен у односу на прединдустријски период.

Друга граница, она, како да кажем, последња граница коју је Париски споразум одредио је та два степена. Ако се не буду смањиле емисије, прећи ћемо извесно ту границу од два степена када ће бити неупоредиво скупље и теже прилагодити се а истовремено и неизвесно је да ли ћемо уопште успети.

Следеће недеље почиње климатска конференција КОП30 у Бразилу, на чему је акценат?

- Сада се даље ради на национално утврђеним доприносима, гледају се обећања држава и гледају се обећања држава у погледу прилагођавања. Дакле, које су то мере, који су то индикатори који ће да на глобалном нивоу покажу да се прилагођава врста у свакој држави, односно да се људи, економија, друштво прилагођава на климатске промене. Такође се акценат ставља на ствари попут здравља, физичког, менталног, све оно што је повезано са повећањем температуре, а често није у видокругу људи одмах и сада, та конференција ставља акценат на то.

То је једна од највећих светских конференција, сваке године тамо долази 6.000 до 10.000 људи. Има јако много тема, ниједна тема да се не пушта, оне се само додају. Надамо се да ћемо ове године поново, да ћемо имати неке конкретне резултате, како у погледу ублажавања, тако и у погледу прилагођавања.