Како да Амазон не постане савана, Гутерес признао да смо оманули са мерама против глобалног загревања

У интервјуу за Гардијан уочи климатског самита COP30 у бразилском граду Белему, Гутерес је признао да је прекорачење границе од 1,5 степени сада скоро сигурно, али је нагласио да и даље мора да се ради на ограничавању трајања и интензитета тог прекорачења.

„Признајмо наш неуспех. Нисмо успели да спречимо пораст температуре изнад 1,5 степени Целзијуса. Последице ће бити разарајуће, од Амазона до Гренланда, западног Антарктика и коралног гребена", рекао је Гутерес.

Позвао је светске лидере да на COP30 усвоје драматичне мере смањења емисија и да уложе напоре да „Амазон не постане савана".

Гутерес је упозорио да би даље одлагање примене мера могло да покрене „катастрофалне прекретнице" у климатском систему планете.

Према подацима УН-a, последњих десет година биле су најтоплије у историји мерења температуре, док мање од трећине земаља чланица УН-a, њих  62 од 197, за сада доставља ажуриране националне планове климатских акција (НДЦ).

Гутерес је навео да су постојеће обавезе кроз мере, довољне тек за 10 одсто смањења емисија штетних гасова, док је потребно најмање 60 одсто како би се загревање задржало испод циљане границе од 1,5 степени.

Иако признаје да ће доћи до привременог прекорачења, генерални секретар УН-а верује да је могуће вратити глобалну температуру у оквире зацртаног циља до краја века, уколико земље „промене курс на и након KOP30".

Коментаришући глобални прелазак са фосилних горива на алтернативе, Гутерес је рекао да је то питање „економског интереса", јер је „ера фосилних горива близу краја", док се „револуција обновљивих извора енергије" убрзано шири.

Једна од кључних иницијатива на самиту биће Фонд за тропске шуме заувек, вредан 125 милијарди долара, који би петину средстава директно усмерио аутохтоним заједницама.

Гутерес, који следеће године завршава свој други мандат на челу УН-а, рекао је да му је жао што се раније није фокусирао на климу и природу, али је поручио да „неће одустати од борбе".

„Никада нећу престати да се залажем за климатске акције, биодиверзитет и заштиту природе. Наша мајка природа је најдрагоценије благо које имамо", рекао је генерални секретар УН-а.

Бил Гејтс позива на промену климатске стратегије

Суоснивач „Мајкрософта" Бил Гејтс позвао је светске лидере да промене приступ борби против климатских промена, фокусирајући се више на адаптацију, здравље и отпорност друштава, а мање на циљ смањења глобалне температуре, уочи предстојећих климатских преговора KOP30 у Бразилу.

KOP30 ће се одржати од 10. до 21. новембра у граду Белему, у доњем региону Амазона, где ће државе представити ажуриране резултате „климатских обавеза" и проценити напредак у остваривању циљева обновљиве енергије договорених на претходним самитима, пренео је Ројтерс.

Гејтс је на свом блогу навео да свет већ 10 година покушава да оствари циљеве Париског споразума, ограничавајући глобално загревање на мање од два степена Целзијуса у односу на прединдустријски ниво, али да је напредак и даље недовољан.

„Иако су климатске промене озбиљне, оне нису довеле до краја цивилизације", написао је Гејтс и додао да би се отпорност на промене боље градила улагањима у здравље, енергетску доступност и пољопривреду, посебно у рањивим регионима.

Према његовим речима, побољшање животних услова би требало да буде централна тачка климатских стратегија о којима ће се расправљати на KOP30.

Позвао је и донаторе и политичаре да преиспитају како се троше средства за „климатску помоћ" и да користе валидне податке ради веће ефикасности.

Гејтс, оснивач мреже за климатске иновације "Breakthrough Energy", истакао је да су смртни случајеви од природних катастрофа смањени за 90 одсто у последњем веку, захваљујући бољим системима упозоравања и отпорнијој инфраструктури.

Његове изјаве уследиле су након позива генералног секретара УН-а Антонија Гутереса и Светске метеоролошке организације (СМО) да земље уведу системе раног упозоравања како би заштитиле становништво од екстремних временских појава.

Из СМО је саопштено да су у последњих 50 година климатске и катастрофе које се оносе на воде, однеле више од два милиона живота, од чега се 90 одсто догодило у државама у развоју.