„Ниједна земља није безбедна“ – топлотни таласи стигли и у хладне, нордијске крајеве

Норвешка, Шведска и Финска имају хладну климу, али су у последње време и оне погођене високим температурама. Финска бележи рекорд од 22 дана изнад 30 степени Целзијусове скале. Шведска је издржала 10 узастопних „тропских ноћи“, када температуре нису падале испод 20 степени.

Глобално загревање, изазвано сагоревањем фосилних горива, учинило је топлотни талас најмање 10 пута вероватнијим и два степена топлијим, наводе научници. Неки од временских података и климатских модела који су коришћени у њиховој анализи указивали су на то да топлотни талас не би био могућ без климатског слома изазваног људским деловањем.

Високе температуре имају широко распрострањене последице. Међу њима се издвајају прегревање и пренатрпаност болница због чега морају да се отказују претходно планиране операције.

Најмање 60 људи се удавило због учесталијег купања на отвореном, а проблем представљају у токсичне алге које захваљујући новим условима бујају у морима и језерима.

Стотине пожара избило је у шумама, а пријављено је да су људи губили свест на догађајима током празничне сезоне. У последњем великом топлотном таласу у региону, 2018. године, 750 људи је умрло само у Шведској, а научници предвиђају сличну црну статистику након обраде података од овог лета.

Дивље животиње су такође биле погођене, посебно чувени ирваси Скандинавског полуострва. Неке животиње су угинуле од врућине, а друге су ушле у градове тражећи хлад. Издато је више упозорења возачима о додатном опрезу на путевима због ирваса који би могли да траже хлад у тунелима.

Већи део северне хемисфере суочавао се последњих недеља или се и даље суочава са топлотним таласима. То укључује Велику Британију, Шпанију и Хрватску, где је уништење шумских подручја пожарима скоро двоструко веће од 20-годишњег просека. Слично се дешава и у САД, Јапану и Јужној Кореји.

Научници су сигурни да је климатска криза додатно погоршала ове екстремне временске услове.

Топлотни таласи стигли и у хладне скандинавске земље

Професорка Фридерике Ото, климатолог на Империјалном колеџу у Лондону, која је задужена за сарадњу научника у светској организацији за атрибуцију временских прилика (World Weather Attribution – WWA), која је спровела нордијску анализу, упозорила је да се чак и релативно хладне скандинавске земље данас суочавају са опасним топлотним таласима са загревањем од 1,3 степена Целзијуса.

„Ниједна земља није безбедна од климатских промена“, нагласила је проф. Ото.

„Сагоревање нафте, гаса и угља данас убија људе. Фосилна горива погоршавају екстремне временске услове и да бисмо спречили да клима постане опаснија, морамо престати да их сагоревамо и прећи на обновљиве изворе енергије.“

Топлотни таласи попут овог у Скандинавији постаће пет пута учесталији до 2100. године ако глобално загревање достигне 2,6 степени Целзијуса, колико научници предвиђају на основу данашњих кретања температуре.

Маја Валберг, шведска научница у Климатском центру Црвеног крста и Црвеног полумесеца наглашава да нас је овај јул подсетио да ни на северу топлота није удаљена претња, већ да продире у болнице, установе за негу и домове.

„Наша инфраструктура није изграђена да издржи ове екстремне температуре, а наша старија популација је све подложнија опасној топлоти. Гледала сам ирваса како три дана не излази из хладовине и не одлази на испашу. То су последице топлоте“, прецизирала је Валбергова.

Студија WWA о улози глобалног загревања изазваног људским деловањем у нордијском топлотном таласу упоредила је вероватноћу високих температура у данашњој топлијој клими са оном у хладнијем прединдустријском периоду, фокусирајући се на најтоплији двонедељни период у свакој земљи.

Утврђено је да је чак и релативно мали пораст глобалне температуре од 0,2 степена Целзијуса од 2018. године удвостручио шансу за такве топлотне таласе, показујући да је сваки делић степена важан, наглашавају научници.

„Климатске промене фундаментално мењају свет у коме живимо“, рекла је др Клер Барнс са Империјалног колеџа у Лондону.

Упечатљив аспект топлотних таласа био је број тропских ноћи. „На једној станици у северној Шведској имали смо 10 таквих дана крајем јула, што је запањујуће“, рекао је проф. Ерик Кјелстрем са Шведског метеоролошког института.

Амали Скалевог са Норвешког метеоролошког института наглашава да вреле ноћи могу бити опасне када тело нема прилику да се одмори и опорави након врућег дана, што посебно важи за људе са постојећим здравственим проблемима.