И птице селице могу да залутају

Неке од најнеобичнијих путница на планети, птице селице, сваке године понове јединствени природни феномен – миграције. Птице током миграција користе различите оријентире: сунчеву светлост, Земљино магнетно поље, мирисе, па чак и инфразвуке. Ипак, понекад се изгубе и заврше на погрешним местима, чак и на другим континентима. Поставља се питање зашто се то дешава?“

„Када говоримо о неким природним утицајима за њихово лутање то јесу некакви поремећаји, генетски поремећаји у њиховим органима за навигацију. Могу да одлутају или да правац њиховог кретања буде као у огледалу. Требало би да лете југоисточно, а оне одлете југозападно. Тако смо имали пре две-три године Паласовог звиждака који је долетео овде код нас на Нови Београд, а он би требало да је одлетео негде у југоисточну Азију, област Кине или Јапана и доле још јужније“, објашњава Урош Стојиљковић из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.

Ту су и неповољни временски услови – олује, густи облаци, магла или јак ветар. А када природу додатно ремете пожари, суше или људска градња, бришу се оријентири који им помажу у навигацији.

Како истиче Урош Стојиљковић, међу људске утицаје спадају и промене предела и визуелних одредница које птице користе, као и светлосно загађење, што је нарочито проблематично за врсте које прелећу и преко градова.

„Често се дешава да оне заправо упадну у градове и не могу да се иштупају. Њих наравно привуче светло и то је онај ефекат као када неки инсект лети нон-стоп око лампе или свеће. Оне не могу да се избаве, да нађу поново своју руту и наравно ту троше енергију“, истакао је Стојиљковић.

Према његовим речима, постоје и други фактори као што је магла, слаба видљивост, високе зграде, тако да сви ти здружени ефекти односе милионске жртве међу птицама, на светском нивоу годишње.

Постоје и врсте које су посебно склоне лутању. Најчешће су то мање птице, попут певачица, које следе унапред задату, такозвану урођену руту.

„То су често и младе јединке које лете први пут и онда услед разних промена на терену, јаких ветрова, недостатка хране, напада грабљивица... то све може да доведе до тога да оне залутају“, наводи Стојиљковић.

Не смемо заборавити да у градовима, осим људи, живе и друге врсте, међу њима и птице. Зато је важно, упозоравају стручњаци, контролисати светлосно загађење, гасити расвету кад год је могуће, посебно на високим зградама. Такође, велике стаклене површине требало би обележити посебним налепницама које птицама помажу да их боље уоче.