Све црвене лампице упаљене – природа и безбедност повезани у систем еколошке заштите

Осим тропских врелина, имали смо прилике да видимо и како изгледају суперћелијске олује на нашим просторима. Гост Београдске хронике, доц. др Милош Томић, са Факултета безбедности, истиче да када говоримо о елементарним непогодама, конкретно суши која је задесила Балканско полуострво и централну Европу, сведочи да природа не прашта.

„Загађење животне средине и природе нам управо и доноси ове ефекте. Како је забележено загађење животне средине од осамдесетих година до данас, је енормно. Дакле, људским активностима долази до поремећаја климатских елемената“, напомиње Томић.

Климатске промене су природан феномен, али услед екстремних људских активности, загађења и емисије гасова стаклене баште, долази до поремећаја равнотеже, што доводи до екстремних феномена као што су елементарне непогоде – суша, клизишта, поплава, орканских ветрова, топлотних таласа и слично.

Неопходно прилагођавање система безбедности климатским променама

„Да ли се систем прилагодио на ове климатске промене? Наравно, систем се увек мења и увек је потребно усвајати нове мере, поготово када говоримо о примени савремене технологије.

Систем препознаје феномене који се дешавају и различите аномалије и гледамо да их предупредимо управо кроз систем“, напомиње гост Београдске хронике.

Стратегија националне безбедности Републике Србије препознаје и климатске промене као нешто што може да угрози социјално-економско благостање и самим тим се штити и све оно што се штити националном безбедношћу, пре свега здравље људи, објашњава Томић.

„Седамдесет одсто свих елементарних непогода се увек односи на природне, односно на сушу и пожаре који се дешавају на отвореним просторима. Од 2000. до 2020. године, губици економски износе чак 6,8 милијарди евра. Дакле, служба безбедности се односи према овоме онако како је то законски и регулисано. Међутим, има у пракси одређених недостатака, пре свега у погледу координације између надлежних служби“, наглашава др Милош Томић.

Неопходна је координација са локалним заједницама јер људи на терену боље познају ситуацију. Србија има добро обучене професионалце, посебно у сектору за ванредне ситуације, али потребна је боља координација служби са локалним заједницама.

Ко је надлежни орган у ванредним ситуацијама

У случајевима елементарних непогода сва надлежност је у Сектору за ванредне ситуације. У случају да ванредна ситуација превазилази капацитете Сектора за ванредне ситуације, укључује се и Војска Србије, јер једна од њених мисија је и помоћ цивилним властима.

Међутим, наглашава др Томић, мало се говори о превенцији, а 70 одсто свих мера у сектору безбедности се односи на превенцију.

„Много развијених држава је посветило пажњу безбедносној култури, где се најмлађи део становништва обучава управо за реаговање у случају ванредне ситуације. Ванредна ситуација, односно акцидентна ситуација, може да се деси било где и у било које време. И јако је битно да ми адекватно реагујемо на то, да не бисмо претрпели последице“, наводи гост Београдске хронике.

Факултет безбедности је иницирао да се у основном и средњем образовању уведе изборни предмет безбедносна култура кроз који би се млади упознавали како да реагују у случају пожара и других ванредних ситуација. Мора се имати у виду да један динар уложен у превенцију, осам динара се враћа у корист самог система.

При Међународној полицијској организација Интерпол, постоји посебно одељење које се бави сузбијањем деликата из области еколошког криминала, шумске крађе, нарушавања биодиверзитета.

„Дакле, ми с једне стране имамо систем националне безбедности, с друге стране имамо природу. Када спојимо ова два елемента, добијемо систем еколошке безбедности, који је јако битан. Постоји јако пуно међународних проверених података који доказују управо ову повезаност и говоре да су се све црвене лампице упалиле и да морамо предузети адекватне мере смањења емисије гасова стаклене баште“, наглашава доц. др Милош Томић на крају гостовања у Београдској хроници.