Мониторинг загађења ваздуха предуслов за предузимање мера за смањење штетног дејства

У Поповцу, Ваљеву, Новом Пазару, Ужицу, Косјерићу, прошле године вишеструко је премашен законски максимум од дозвољених 35 дана са прекорачењем дневне концетрације ПМ10 честица. У овој години он је већ прекорачен у 40 насеља.

„Ми у првој половини године и пре зимске сезоне имамо те градове где доминира тренутно Прокупље са 89 дана, затим Зајечар, Ваљево, Лесковац итд, где су бројеви 89, 88, 80. Што значи да су два и по, па близу три пута веће прекорачене и пре октобра, новембра, децембра. Сама ова година показује да је ваздух и даље у Србији изузетно лошег квалитета, односно да нису спроведене адекватне, неопходне, обавезујуће законске мере за смањење извора загађења, извора емисија“, наглашава Миленко Јовановић из Националне еколошке асоцијације.

Да би се успешније детектовали узроци загађења и предузеле одговарајуће мере да се оно отклони неопходно је и проширити мониторинг.

У Београду се већ реализују пројекти где се користи вештачка интелигенција за анализу великог броја података из разних извора и која помаже у прогнози загађења и у процени здравствених ризика

„У суштини, када би се мониторинг проширио на оне загађајуће материје које су одговорне за токсичност, мутагеност или канцерогеност, а у то спадају рецимо органска једињења које се веома штуро мере свуда, па и на територији Србије. Из тих података, дубоким анализама се може доћи до дијагнозе. Недавно смо добили један пројекат са Градом Београдом где бисмо требали да урадимо сличну анализу за процену утицаја мере постављања филтера за честично загађење у Београду, да би требало да идентификујемо и да проценимо колики је удео такве мере. Где ћемо помоћу вештачке интелигенције добити у суштини мапе које ће поред идентификације области у којима долази до повећаног загађења одлучити и који су фактори који до њега доводе“, наводи др Андреја Стојић из Института за физику у Београду.

Пре две и по године Србија је усвојила Програм заштите ваздуха у за период од 2022. до 2030. године са акционим планом, за чију примену су предвиђена улагања од 2,6 милијарди евра.

„Сам програм има врло амбициозне циљеве, што је добро, посебно врло амбициозне циљеве у погледу смањења честичног загађења, смањења загађења сумпордиоксидом и азотним оксидима. Међутим, период од 2030. је, немојмо се заваравати, кратак за реализацију тако амбициозних мера ако имамо у виду да се са оним, да кажемо, лакшим мерама касни и да се не реализују на време. Оно што може да се закључи из одговора које смо добили од надлежних институција јесте да мере нису реализоване или су реализоване половично. Зато што је предуслов за реализацију мера било усвајање новог Закона о заштити ваздуха. Као што вам је познато, Закон о заштити ваздуха је усвојен тек у овој 2025. години, то недавно“, напомиње Мирко Поповић из Регулаторног институт за обновљиву енергију и животну средину – РЕРИ.

Ако се остваре мере предвиђене Програмом заштите ваздуха до 2030. године, како стоји у том документу, број случајева превремене смрти због загађеног ваздуха ће се смањити са 12 хиљада на око 7.400 случајева до 2030. године.